Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević je nedavno izneo oštru kritiku na račun Ustavnog suda Crne Gore, nazivajući glasanje troje sudija „po partijskom nalogu Pokreta Evropa sad (PES)“ jednom od najmračnijih epizoda u istoriji crnogorskog pravosuđa. Prema njegovim rečima, takav ishod omogućava da protivustavni sporazum sa investitorom Mohamedom Alabarom ostane na snazi, što, kako ističe, predstavlja ozbiljan problem za budućnost Crne Gore.
Knežević je u svom obraćanju naglasio da je ovakav ishod otvorio prostor za reakciju Specijalnog državnog tužilaštva, jer postoje indicije o neprimerenom uticaju i mogućim elementima korupcije u procesu donošenja odluka. Njegova sumnja u nezavisnost institucija je izražena kroz kritiku da je čitav proces duboko politizovan, a sudije Ustavnog suda označene kao „nedodirljive“, imajući na umu da, prema njegovim rečima, nemaju pravo da odlučuju suprotno interesima države.
U kontekstu kritike, Knežević se osvrnuo na događaje iz kraja 2025. godine, ističući da je izbor šestog sudije Ustavnog suda bio deo šire političke strategije. Prema njegovim navodima, taj izbor je izvršen pod pritiskom kako bi se obezbedio odnos snaga koji je doveo do rezultata 3:3 prilikom odlučivanja. On je pomenuo i događaje u Botunu, gde je, prema njegovim rečima, angažovanje velikog broja policijskih službenika i hapšenja skrenulo pažnju javnosti sa izbora sudije Ustavnog suda.
Knežević je takođe govorio o spornom sporazumu, ističući da njegovim usvajanjem značajno utiče na budućnost Crne Gore. Tvrdi da taj dokument omogućava investitoru da deluje bez uobičajenih procedura javnih nabavki i konkursa, uz snažnu podršku države u infrastrukturi i logistici. Prema njegovim rečima, time se stvara ambijent u kojem pojedinac stiče presudan uticaj nad ključnim resursima, što on okarakterisuje kao ozbiljan institucionalni i politički problem.
Osim toga, Knežević je izneo tvrdnju da ne postoji politička volja da se izabere sedmi sudija Ustavnog suda, jer bi taj sudija mogao da prevagne u korist poništavanja spornog sporazuma. Smatra da aktuelna vlast nastavlja prakse prethodne, naglašavajući da se „nije suštinski promenilo ništa u odnosu na period pre 2020. godine“.
On je zatražio hitnu reakciju Specijalnog državnog tužilaštva, pozivajući na ispitivanje okolnosti glasanja u Ustavnom sudu i utvrđivanje da li je bilo nezakonitih uticaja. „Neophodno je da Ustavni sud bude popunjen u punom kapacitetu kako bi se omogućilo novo glasanje o ovom pitanju. Ono što se dogodilo predstavlja skandal prvorednih razmera“, poručio je Knežević.
Knežević je najavio da će DNP nastaviti da ukazuje na zloupotrebe i potencijalne koruptivne veze između institucija i interesnih grupa. Njegova poruka je jasna: „Ne sme biti odstupanja u borbi za zaštitu državnih interesa.“ Ovaj slučaj dodatno ističe tenzije u crnogorskom pravosudnom sistemu i postavlja pitanja o političkoj nezavisnosti i integritetu institucija.
U svetlu ovih događaja, pitanje budućnosti pravosudnog sistema u Crnoj Gori postaje sve relevantnije. Mnogi se pitaju kako će se ovaj slučaj odraziti na poverenje građana u institucije i pravosudni sistem, kao i na dalji razvoj političke scene u zemlji. U tom kontekstu, Kneževićeve tvrdnje i kritike mogu imati značajan uticaj na javno mnjenje i političku dinamiku, dok se Crna Gora suočava sa izazovima koji se odnose na pravnu državu i transparentnost u radu institucija.
