Vodeći srpski medij u Hrvatskoj, „Novosti“, suočava se sa sve većim pritiscima i smanjenjem budžetskih sredstava. Ove godine, budžet „Novosti“ smanjen je za trećinu, što znači da je ovaj nedeljnik dobio 200.000 evra manje sredstava, a to je posledica pritisaka desničarskih snaga, posebno Domovinskog pokreta, koji je koalicioni partner HDZ-a u hrvatskoj vladi. „Novosti“ su jedini manjinski medij koji je pretrpeo ovakvo smanjenje.
Ove promene dolaze u trenutku kada su desničarske stranke sve više na vlasti, a njihov stav prema „Novostima“ je izrazito negativan. Poslanik Domovinskog pokreta, Stipe Mlinarić Ćipe, otvoreno je nazvao „Novosti“ „smećem“ i predložio potpuno ukidanje finansiranja ovog medija. On smatra da je nedopustivo da država finansira novine koje, kako tvrdi, vređaju Hrvatsku. Mlinarić je izjavio da bi sve novine koje pripadaju manjinama trebalo da prestanu da se finansiraju iz državnog budžeta.
Andrea Radak, glavna urednica „Novosti“, ističe da su pritisci na ovaj medij konstantni, ali se pojačavaju kada su desne opcije na vlasti. Ona naglašava da „Novosti“ nisu samo medij srpske manjine, već i kritički glas koji ukazuje na probleme u društvu. Radak smatra da bi nestanak „Novosti“ omogućio ekstremistima da se manje suočavaju sa sopstvenim problemima i da bi se izgubilo medijsko ogledalo koje podseća društvo na stvarnost.
Smanjenje budžetskih sredstava za „Novosti“ predstavlja ozbiljan problem, jer su sredstva srezana sa 610.000 evra na 400.000 evra. Radak objašnjava da su kritike koje dolaze sa desnice često usmerene ne samo ka činjenici da su „Novosti“ srpski medij, već i zbog njihovog antifašističkog stava i višejezičnosti. U „Novostima“ se ravnopravno koriste ćirilica i latinica, što je za neke ekstremne desničare neprihvatljivo.
Pored toga, Radak naglašava da je Savet za nacionalne manjine, telo koje odlučuje o raspodeli sredstava manjinama, donelo diskriminatornu odluku o smanjenju finansijske podrške „Novostima“. Ona ističe da su „Novosti“ jedini manjinski medij koji je pretrpeo ovakav tretman, što ukazuje na političku motivaciju iza ovih odluka. Prema Ustavnom zakonu o pravima nacionalnih manjina, pravo na informisanje je ključno, i ne može se uslovljavati temama koje se obrađuju.
Radak se takođe osvrće na to da su ranije desničarske stranke, uključujući Domovinski pokret, tražile ukidanje „Novosti“ i prekid budžetskog finansiranja. U decembru prošle godine, pojavili su se izveštaji da je Domovinski pokret dobio garanciju od HDZ-a da će „Novosti“ dobiti značajno manje sredstava. Pet meseci kasnije, Savet je doneo odluku o smanjenju finansijske podrške, koja je bila u skladu sa zahtevima desničara.
Ova situacija pokazuje kako se politička klima u Hrvatskoj može odraziti na slobodu medija, posebno kada su u pitanju manjinski mediji. „Novosti“ će, prema rečima Andrea Radak, nastaviti da se bore za svoje mesto u medijskom prostoru, uprkos pritiscima i pretnjama koje dolaze sa strane. Ona veruje da će „Novosti“ i dalje biti glas srpske manjine u Hrvatskoj i da će nastaviti da se bore protiv ekstremizma i netolerancije.
U zaključku, smanjenje budžetskih sredstava za „Novosti“ odražava širu sliku o izazovima s kojima se suočavaju manjinski mediji u Hrvatskoj, posebno u kontekstu političkih pritisaka i uslovljavanja prava na informisanje. Ova situacija postavlja pitanje o slobodi medija i zaštiti prava manjina u društvu koje se suočava s polarizacijom i ekstremizmom.
