Ministar unutrašnjih poslova i bezbednosti Belgije, Bernard Kventin, istakao je da se Brisel suočava sa ozbiljnim bezbednosnim problemima, koji su postali jedno od najhitnijih pitanja u glavnom gradu. On je naveo da je Brisel na ivici finansijskog kolapsa, uz stalni porast oružanog nasilja. Tokom 2024. godine, zabeleženo je 90 pucnjava, koje su rezultovale smrću devet osoba, što Brisel čini jednim od evropskih gradova sa najviše oružanog nasilja, uz Napulj i Marsej.
Kventinov plan podrazumeva reformu policijskog sistema, koja uključuje ujedinjenje šest policijskih zona u jednu. On veruje da bi ovo poboljšalo koordinaciju i efikasnost policije. Međutim, lokalni političari se protive ovom planu, strahujući da bi to moglo udaljiti policiju od građana, a dodatne komplikacije donose jezičke podele u Belgiji. Kventin planira da do 21. jula pošalje predlog zakona u parlament, s ciljem ujedinjenja policije do 2027. godine. On smatra da je hitno delovati, naglašavajući da je Brisel jedini veliki grad u Belgiji sa višestrukim policijskim upravama, što je anomalija koja mora biti ispravljena.
Pored policijskih reformi, Kventin se suočava sa dramatičnim rastom trgovine drogom. On je ukazao na situaciju u kojoj ljudi otvoreno prodaju drogu na ulicama, koristeći stolice i suncobrane kao improvizovane prodajne stanice. Ministar je naglasio važnost suzbijanja kriminala na svim nivoima, od proizvođača i dilera do krajnjih korisnika. On je istakao da kupci droge takođe snose deo odgovornosti i da je potrebno edukovati ih o opasnostima i posledicama zavisnosti.
Jedan od ključnih problema sa kojima se Brisel suočava je nedostatak regionalne vlade, koja nije formirana već godinu dana. Ovaj nedostatak vlasti dodatno otežava donošenje odluka i rešavanje problema u gradu, koji se suočava sa velikim budžetskim deficitom. Kventin je svestan da Brisel nije dovoljno finansiran, ali priznaje da federalne vlasti neće odobriti dodatna sredstva za grad koji se suočava s problemima upravljanja. On smatra da je neophodno pronaći način za prevazilaženje trenutne bezbednosne i institucionalne krize.
U svetlu ovih izazova, Kventin se suočava s velikim pritiscima da preuzme akciju i donese promene koje bi mogle poboljšati situaciju u Briselu. Njegova vizija reforme policije i borbe protiv narko-kriminala teži stvaranju bezbednijeg okruženja za građane, ali se suočava sa otporom i izazovima na svakom koraku. Bez obzira na poteškoće, Kventin se zalaže za hitnu akciju, ističući da je situacija u Briselu alarmantna i da zahteva trenutne mere.
U zaključku, bezbednost u Briselu postaje sve veći problem, a Kventin se suočava s izazovima koji uključuju nedostatak resursa, politički otpor i duboko nepoverenje. Njegov plan reformi policije i borbe protiv trgovine drogom pruža okvir za potencijalne promene, ali uspeh tih inicijativa zavisiće od sposobnosti vlasti da prevaziđu prepreke i implementiraju efikasne strategije za borbu protiv kriminala i unapređenje bezbednosti građana.
