Određene gljivice koje rastu u zemlji mogu da igraju ključnu ulogu u stvaranju kiše, pokazuje nova studija objavljena u časopisu „Science Advances“. Istraživanje ukazuje na to da gljivice roda „Mortierella“ i „Fusarium“ imaju značajan uticaj na formiranje padavina, jer njihovi proteini u atmosferi podstiču stvaranje ledenih kristala u oblacima.
U mnogim zemljama se za izazivanje padavina koriste veštački sastojci, poput srebro-jodida, dok naučnici već dugo pokušavaju da razumeju prirodne procese koji doprinose ovom fenomenu. Prema najnovijim saznanjima, gljivice koje žive u zemljištu mogu da ispuštaju proteine koji deluju kao „jezgra“ za formiranje leda, što je ključno za proces stvaranja kiše.
Zamenica istraživača na Univerzitetu u Limeriku, Dijana Linares, ističe da su se prethodno smatrale prašina i soli glavnim faktorima u formiranju padavina. Međutim, nova saznanja ukazuju na složeniji proces, pri čemu se voda u oblacima može zadržati u tečnom stanju čak i na temperaturama do minus 40 stepeni Celzijusa, u stanju poznatom kao „superohlađena voda“. Da bi došlo do formiranja leda, potrebna su „jezgra“ koja omogućavaju gljivice.
Studija pokazuje da ove gljivice ispuštaju proteine koji mogu da podstiču zamrzavanje na višim temperaturama nego što je to obično slučaj, čak i iznad minus pet stepeni Celzijusa. Kada vetrovi prenesu ove čestice u atmosferu, one deluju kao „seme“ za nastanak ledenih kristala, koji se potom uvećavaju i padaju na zemlju u obliku kiše.
Istraživači su identifikovali da je ova sposobnost rezultat horizontalnog prenosa gena, koji omogućava mikroorganizmima razmenu genetskog materijala i brzo sticanje novih osobina. Kao izvor ovih gena identifikovana je bakterija „Pseudomonas syringae“, koja je doprinela razvoju funkcija kod gljivica.
Linares ukazuje na to da ovo otkriće pokazuje prirodni ciklus u kojem gljivice iz zemljišta pokreću formiranje padavina, koje zatim doprinose njihovom daljem rastu. Međutim, upozorava da krčenje šuma ne znači samo gubitak vegetacije, već može značajno da naruši ovaj prirodni ciklus koji utiče na padavine.
Istraživanje otvara mogućnost korišćenja prirodnih proteina kao ekološke alternative u tehnikama veštačkog izazivanja kiše, umesto hemijskih sredstava poput srebro-jodida. Ova otkrića mogu imati značajne posledice na poljoprivredu i upravljanje vodnim resursima, posebno u regijama koje se bore sa sušom.
Zaključak je da bi dalja istraživanja mogla doprineti razvoju održivijih metoda za upravljanje padavinama, oslanjajući se na prirodne procese umesto na hemijske intervencije. Ova saznanja takođe naglašavaju važnost očuvanja ekosistema i biološke raznolikosti, koja može imati ključnu ulogu u održavanju prirodnog ciklusa u prirodi.
