Šef Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, upozorio je na ozbiljnu pretnju globalnoj ekonomiji zbog trenutne situacije u Iranu. Tokom svog obraćanja u Kanberi, Australija, Birol je istakao da nijedna zemlja neće biti imuna na efekte ove krize ako se situacija nastavi ovim tempom. On je naglasio da kriza na Bliskom istoku može imati ozbiljnije posledice po naftu nego što su to bili šokovi iz 1970-ih godina, a efekti na tržištu gasa su, prema njegovim rečima, gori nego posledice rusko-ukrajinskog rata.
Birol je podsetio da su naftne krize iz 1973. i 1979. godine dovele do gubitka od 10 miliona barela dnevno, uzrokujući značajne ekonomske probleme i recesije širom sveta. Međutim, trenutna situacija rezultira gubitkom od 11 miliona barela dnevno, što ukazuje na ozbiljnost trenutne krize. Pored toga, tržišta gasa, posebno u Evropi, suočila su se sa gubicima od oko 75 milijardi kubnih metara nakon ruske invazije na Ukrajinu, dok je trenutna kriza dovela do gubitka gotovo dvostruko više, odnosno 140 milijardi kubnih metara.
U ovom kontekstu, Birol je ukazao na ozbiljna oštećenja energetskih objekata u devet zemalja, gde je 40 objekata teško ili veoma teško oštećeno. Prekid trgovine sa vitalnim proizvodima kao što su petrohemijski proizvodi, đubriva, sumpor i helijum mogao bi imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju.
Kako bi ublažila krizu, Međunarodna agencija za energiju odlučila je da pusti na tržište 400 miliona barela nafte, što Birol označava kao istorijski događaj. Ovaj potez je bez presedana, jer nikada ranije agencija nije pustila toliko nafte na tržište. On je naglasio da je ključno rešenje za trenutnu krizu otvaranje Ormuskog moreuza, koji je vitalni za globalnu trgovinu naftom.
Birol je dodao da se trenutno konsultuje sa vladama u Evropi, Aziji, Severnoj Americi i na Bliskom istoku o mogućnosti daljeg puštanja zaliha nafte na tržište. Njegova poruka je da će se pratiti tržišne prilike i analizirati situacija kako bi se preduzele odgovarajuće mere u skladu sa potrebama.
U međuvremenu, situacija se dodatno komplikuje novim napadima Izraela na Iran, dok je američki predsednik Donald Tramp upozorio da će Amerika „uništiti“ iranske elektrane ukoliko Teheran ne otvori Ormuskog moreuz u roku od 48 sati. Iran je zapretio da će odgovoriti na svaki napad napadima na američke i izraelske energetske resurse.
Jedan od glavnih strahova je da bi rat mogao trajno uništiti proizvodnju nafte i gasa na Bliskom istoku, što bi značilo da bi visoke cene mogle potrajati i izazvati nagli rast inflacije širom sveta. Ova zabrinutost dodatno naglašava hitnost i ozbiljnost trenutne situacije.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da globalna ekonomija ulazi u fazu nesigurnosti, a svaki dalji korak u ovoj krizi može imati dugoročne posledice. Birol poziva na hitnu akciju i saradnju među zemljama kako bi se sprečili dodatni gubici i stabilizovala tržišta energenata. U ovom trenutku, ključni izazovi ostaju otvaranje vitalnih trgovačkih puteva i obezbeđivanje stabilnosti na tržištima koja su već pod pritiskom.
