Denzel Vošington je poznat kao jedan od najuspešnijih i najcenjenijih glumaca današnjice. Njegovo prisustvo može da podigne i najlošiji film, a njegovo ime često znači garanciju uspeha. Ipak, postoji jedan film u njegovoj karijeri koji se i dalje smatra jednim od njegovih najslabijih projekata – naučnofantastični triler „Virtuoznost“ iz 1995. godine.
Film prati bivšeg policajca koji se suočava sa izazovima u virtuelnoj stvarnosti kako bi uhvatio opasnog zločinca, a zatim i u stvarnom svetu kada zlikovac uspeva da pobegne iz simulacije. Na papiru, film je imao sve preduslove za uspeh, ali je krajnji rezultat razočarao i kritiku i publiku. U jednoj od sporednih uloga, pojavio se i Rasel Krou, što je dodatno povećalo očekivanja.
Vošington je kasnije priznao da mu je sredinom devedesetih godina novac bio važniji od umetničkog izazova, pa je ovu ulogu prihvatio iz finansijskih razloga. Ova izjava otvara diskusiju o motivima uloga poznatih glumaca, a Keli Linč, koja je igrala kriminalističku psihološkinju u filmu, dodaje još jedan sloj ovoj priči. Ona tvrdi da je scenario prvobitno bio izuzetno kvalitetan i da je njen lik trebao da ima romantičnu vezu sa glavnim junakom, ali je Vošington taj element izbacio, koristeći svoj uticaj na setu.
Linč je u intervjuu izjavila da je redatelj Bret Leonard bio neiskusan i nije mogao da kontroliše situaciju na setu, što je omogućilo Vošingtonu da preuzme kontrolu nad projektom. Po njenim rečima, njen lik je postao potpuno izmenjen – umesto jake i samostalne žene, ona je postala pasivna, gotovo kao taoc, bez prostora za razvoj. Denzel je čak preuzeo neke njene dijaloge, što je dodatno doprinelo njenom nezadovoljstvu.
Jedan od ključnih razloga uklanjanja ljubavne priče iz filma, prema Linč, bio je Vošingtonov strah od negativne reakcije bele publike na vezu između crnca i bele žene. Ova tvrdnja ukazuje na složene odnose između rase i reprezentacije u Hollywoodu, i kako ti faktori mogu uticati na kreativne odluke. Linč je rekla da je bila duboko razočarana ovim ishodom, ne samo kao glumica, već i kao osoba.
Iako ne tvrdi da bi romantična priča spasila film, Linč smatra da bi dodala dubinu i smisao. Na kraju, „Virtuoznost“ je propao zbog raspada samog scenarija, a ona direktno krivi Denzela Vošingtona za to. Ova situacija postavlja važna pitanja o moći i odgovornosti u filmskoj industriji, kao i o tome kako poznati glumci mogu uticati na tok priče i razvoj likova.
Film „Virtuoznost“ ostaje primer kako jedan snažan glumac može uticati na ceo projekat, ali i kako to može dovesti do razočaravajućih rezultata. Bez obzira na njegovu reputaciju, Vošington je i dalje bio deo filma koji je, prema mnogima, propao. Ova situacija takođe naglašava važnost timskog rada u filmskoj industriji i kako svi članovi tima, uključujući scenariste i režisere, igraju ključnu ulogu u stvaranju uspešnog filma.
Na kraju, „Virtuoznost“ je film koji može poslužiti kao upozorenje za buduće projekte, ukazujući na to koliko je važno održati ravnotežu između kreativnih sloboda i odgovornosti prema celokupnom projektu. Denzel Vošington, iako je postigao izvanredan uspeh u svojoj karijeri, pokazuje da ni najpoznatiji glumci nisu imuni na greške i da svaka odluka može imati dalekosežne posledice.
