Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, nedavno je reagovala na izveštavanje medija, posebno televizije N1, u vezi sa pitanjima koja se tiču predsednika Aleksandra Vučića. U svom obraćanju, Brnabić je iznela nekoliko oštrih kritika na račun selektivnog pristupa novinara, koji, prema njenim rečima, ne primenjuju „pravilo druge strane“ kada je u pitanju izveštavanje o Vučiću.
Brnabić je ukazala na to da su novinari N1 često optuživali Vučića za razne stvari, uključujući i nedavne tvrdnje da je vozilo iz njegove pratnje izazvalo saobraćajnu nesreću u kojoj je povređeno dete sa cerebralnom paralizom. Ona je naglasila da je ova informacija netačna i da vozilo iz pratnje predsednika nije imalo nikakve veze sa incidentom. Ova situacija je, prema njenim rečima, samo jedan od primera kako se novinari ponašaju pristrasno kada izveštavaju o Vučiću.
Pored toga, Brnabić se osvrnula na to da tokom trogodišnjeg izveštavanja o slučaju Jovanjica, gde su Vučić i njegov brat Andrej optuženi za umesanost, novinari nikada nisu tražili komentar od relevantnih izvora, uključujući one koji su vodili slučaj. Čak i kada su neki novinari iznosili informacije koje su mogle da umanje krivicu Vučića, mediji su nastavili da ga predstavljaju na negativan način.
Ona se takođe osvrnula na uvrede koje su izrečene prema Vučiću i njegovoj porodici. Brnabić je navela da su novinari iznosili lažne informacije, kao što je tvrdnja da Vučićev otac nije njegov pravi otac, i nikada nisu tražili komentar od njegovih najbližih. U ovom kontekstu, istakla je da su novinari ignorisali bilo kakve dokaze koji bi mogli da pruže drugačiju sliku o Vučiću i njegovoj porodici.
Brnabić je kritikovala i način na koji su novinari izveštavali o Vučiću u smislu broja negativnih epiteta koji su korišćeni. Navela je primer gde je Vučić pomenut čak 442 puta u jednom izdanju, uz 42 negativna opisa, što, prema njenom mišljenju, ukazuje na nedostatak profesionalizma i objektivnosti. Ovakav pristup novinara, kako je rekla, može da dovede do ozbiljnih posledica, uključujući nasilje prema javnim ličnostima.
Kao dodatak, Brnabić je ukazala na situaciju kada je program N1 prekinut kako bi se emitovao skeč u kojem je Vučić nazvan „huljom“. Ona je istakla da takvi sadržaji doprinose stvaranju atmosfere mržnje i nasilja, te da je neprihvatljivo da se na takav način obraća predsedniku države. Ovakvi programi, prema njenim rečima, samo dodatno podstiču ekstremizam i nasilje u društvu.
Na kraju, Brnabić je izrazila sumnju u profesionalizam novinara N1, nazivajući ih cinicima i propagandistima koji se više bave širenjem lažnih informacija nego istinom. Ona je pozvala na odgovornost i etičko novinarstvo, ističući da je uloga novinara da izveštavaju objektivno i nepristrasno, a ne da učestvuju u kampanjama protiv pojedinaca ili njihovih porodica.
Ova izjava Ane Brnabić predstavlja deo šireg trenda u kojem se političari i javne ličnosti sve više suočavaju sa kritikama novinara, dok se istovremeno bore protiv percepcije koja može da im naškodi. U svetu gde mediji imaju značajnu moć, važno je da se zadrži ravnoteža između slobode štampe i odgovornosti za iznesene informacije. U ovom kontekstu, izazov ostaje kako osigurati da novinarstvo ostane sredstvo za istinu, a ne alat za političku borbu.
