PODGORICA – Godišnja inflacija u Crnoj Gori zabeležila je porast u julu sa junskih 4,2 odsto na 4,5 odsto, što predstavlja najviši nivo inflacije od maja 2024. godine, prema podacima koje je objavila crnogorska Uprava za statistiku (Monstat). Ovi podaci ukazuju na značajne promene u ekonomskom okruženju zemlje, koje su postale evidentne u poslednjem izveštaju.
Cene hrane i bezalkoholnih pića u Crnoj Gori su u julu porasle za 5,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Pored toga, troškovi stanovanja, uključujući vodu, struju, gas i ostala goriva, zabeležili su rast od 6,9 odsto. Ova povećanja su dodatno uticala na sveukupne troškove života, dok su troškovi u oblasti rekreacije i kulture porasli za 8,2 odsto, a raznovrsna roba i usluge za 5,3 odsto. U svim pomenutim kategorijama, godišnji rast cena bio je brži nego u junu, što može ukazivati na kontinuirani pritisak na potrošače.
Nasuprot ovim porastima, zabeležen je godišnji pad cena u sektoru prevoza, kao i u kategoriji odeće i obuće. Ove promene ukazuju na složenost inflacionih pritisaka, gde se neki sektori suočavaju sa rastućim troškovima, dok drugi beleže opadanje cena. Cene alkoholnih pića i duvana ostale su nepromenjene na 5,8 odsto, dok je u obrazovanju zabeležen skromni rast od 0,9 odsto.
Izveštaj takođe naglašava sporiji godišnji rast cena u sektorima zdravstva, komunikacija i ugostiteljstva, što može biti indikator različitih faktora koji utiču na ove industrije. Zdravstvo i komunikacije su često manje podložne sezonskim promenama, dok ugostiteljstvo može osetiti efekte turističke sezone.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Crnoj Gori su u julu porasle za 0,6 odsto, što je brži rast u odnosu na 0,4 odsto zabeleženo u prethodnom mesecu. Ovaj trend ukazuje na to da se inflacija ne smanjuje, već se čini da stiče zamah, što može izazvati zabrinutost među potrošačima i ekonomskim analitičarima.
U svetlu ovih podataka, ekonomisti naglašavaju značaj praćenja inflacije i njenog uticaja na životni standard građana. Sa rastućim troškovima osnovnih životnih namirnica i usluga, potrošači se suočavaju sa sve većim pritiscima na budžete. Mnogi će morati da prilagode svoje potrošačke navike kako bi se suočili s ovim izazovima.
Uprava za statistiku je takođe ukazala na to da bi inflacija mogla nastaviti da raste zbog globalnih ekonomskih faktora, kao što su cene energenata i uvoznih dobara. To bi moglo dodatno otežati situaciju za domaćinstva, posebno za one s nižim prihodima. Očekuje se da će se u narednim mesecima pratiti razvoj situacije, kako bi se doneli adekvatni odgovori na inflacione pritiske.
Vlada Crne Gore je već najavila niz mera koje imaju za cilj da ublaže efekat inflacije na najugroženije grupe stanovništva. Ove mere uključuju subvencije za osnovne životne namirnice i energente, kao i podršku malim preduzećima koja su najviše pogođena rastućim troškovima. Ipak, efekti ovih mera će se videti u narednim mesecima, a ekonomisti ističu potrebu za opreznim pristupom u donošenju odluka koje će oblikovati budućnost ekonomije zemlje.
U zaključku, porast inflacije u Crnoj Gori postavlja izazove za vladu i građane. Kako se situacija razvija, važno je pratiti ekonomske trendove i prilagoditi se novim uslovima kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet za sve.
