ZAGREB – Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj u aprilu iznosila je 3,2 odsto, što je na nivou martovske stope i predstavlja porast od 0,1 odsto u odnosu na preliminarnu procenu za april. Ove podatke objavio je Državni zavod za statistiku (DZS), čime se zaustavio trend opadanja međugodišnje stope inflacije. U januaru je inflacija iznosila 4,0 odsto, dok je u februaru bila 3,7 odsto, a u martu se stabilizovala na 3,2 odsto.
Analizirajući cene u različitim sektorima, u aprilu je zabeležen pad cena transporta od 1,8 odsto na godišnjem nivou, kao i smanjenje cena odeće i obuće koje su pale za 0,7 odsto. Nasuprot tome, cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 4,5 odsto, ali su usporile u odnosu na mart kada je rast iznosio 4,7 odsto. Ovaj trend ukazuje na to da su potrošači i dalje suočeni s visokom inflacijom u osnovnim potrošačkim kategorijama.
U dodatnim analizama, cene alkoholnih pića i duvana porasle su za 1,8 odsto, dok su troškovi u zdravstvu zabeležili rast od 5,0 odsto. Cene u sektorima restorana i hotela povećale su se za 8,7 odsto, ali su i dalje sporije nego u martu. Ovi podaci ukazuju na to da su troškovi usluga koje se pružaju u ugostiteljstvu i zdravstvu nastavili da rastu, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava.
Ipak, postoje i oblasti gde je inflacija ubrzana. U sektoru stanovanja i komunalnih usluga, cene su porasle za 5,6 odsto, dok su u oblasti rekreacije i kulture zabeležene cene više za 5,9 odsto. Ovi porasti doprinose ukupnom povećanju troškova života, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje građana.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Hrvatskoj su u aprilu porasle za 0,6 odsto, što je u skladu sa preliminarnim procenama i predstavlja nastavak rasta koji je zabeležen u martu kada su cene porasle za 0,4 odsto. Ova postepena inflacija može ukazivati na stabilizaciju tržišta, ali i na potencijalne izazove koji se javljaju zbog globalnih ekonomskih pritisaka.
Kada se razmatraju mesečne promene, cene odeće i obuće su u proseku povećane za 7,7 odsto, dok su restorani i hoteli zabeležili rast od 1,2 odsto. U sektoru komunikacija cene su porasle za 1,0 odsto, dok su u rekreaciji i kulturi zabeležene cene više za 0,7 odsto. Ovi podaci, objavljeni na zvaničnoj veb stranici DZS, ukazuju na kompleksnu sliku inflacije koja se odražava na različite sektore.
Inflacija u Hrvatskoj je postala ključna tema u javnoj diskusiji, s obzirom na to da utiče na životni standard građana. S obzirom na trenutne ekonomske prilike, ekonomisti predviđaju da bi inflacija mogla ostati visoka i u narednim mesecima, što može zahtevati dodatne mere ekonomske politike kako bi se stabilizovao rast cena. U međuvremenu, potrošači se suočavaju s izazovom prilagođavanja na promene u cenama i traže načine da optimizuju svoje budžete.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će se inflacija i dalje pratiti kao važan indikator ekonomske stabilnosti u Hrvatskoj. Vlada i relevantne institucije biće pod pritiskom da preduzmu adekvatne mere kako bi se suočile s ovim izazovima i poboljšale životne uslove građana. Građani, s druge strane, moraju biti spremni na prilagođavanje i planiranje svojih budžeta kako bi se nosili s rastućim troškovima života.
