ZAGREB – Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj za decembar pala je sa novembarskih 3,8 odsto na 3,3 odsto, što je najniža stopa inflacije u poslednjih osam meseci, prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (DZS). Ova promena u inflacionim pritiscima dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa raznim ekonomskim izazovima, uključujući globalne turbulencije i promene u potražnji za određenim proizvodima.
Prema analizi glavnih komponenti indeksa, godišnji rast cena usluga u Hrvatskoj iznosi 6,3 odsto. U kategoriji energije zabeležen je rast od 3,9 odsto, dok su cene hrane, pića i duvana porasle za 3,1 odsto. U međuvremenu, industrijski neprehrambeni proizvodi, osim energije, registrovali su minimalan rast od 0,1 odsto. Ovaj izveštaj ukazuje na to da su troškovi životnih osnovica i dalje u porastu, ali su se stabilizovali u odnosu na prethodne mesece.
Prosečna godišnja inflacija za ceo 2025. godinu iznosi 3,7 odsto, što dodatno osvetljava trendove u ekonomiji Hrvatske. Iako je inflacija opala, ona ostaje iznad željenog nivoa, što ukazuje na to da će vlada i dalje morati da prati ekonomske pokazatelje i prilagođava svoje politike kako bi se obezbedila stabilnost cena.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Hrvatskoj su pale za 0,4 odsto tokom decembra. Ovo smanjenje cena može se pripisati sezonskim faktorima, kao i promenama u potražnji. Iako su cene usluga porasle za 0,3 odsto, pad cena je zabeležen u nekoliko ključnih kategorija. Industrijski neprehrambeni proizvodi, osim energije, zabeležili su pad cena od 0,8 odsto, dok su cene hrane, pića i duvana opale za 0,7 odsto. Cene energije takođe su se smanjile za 0,7 odsto, što može ukazivati na fluktuacije na tržištu.
Godišnja stopa inflacije merenih harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) iznosi 3,8 odsto međugodišnje, dok su cene na mesečnom nivou pale za 0,3 odsto u odnosu na novembar. Ove informacije ukazuju na to da se inflacija u Hrvatskoj stabilizuje, ali i dalje ostaje izazov za ekonomsku politiku zemlje.
Ekonomisti smatraju da će se trendovi inflacije u narednim mesecima oblikovati u zavisnosti od globalnih ekonomskih kretanja i unutrašnjih faktora. Očekuje se da će vlada i Narodna banka Hrvatske nastaviti da prate inflaciju i da će biti potrebne prilagodbe monetarne politike kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost cena.
U svetlu ovih podataka, potrošači u Hrvatskoj i dalje će osećati pritiske na svoje budžete, posebno kada je reč o osnovnim životnim troškovima. Potrošačke navike se mogu menjati kako bi se prilagodile novonastalim ekonomskim uslovima, što može dodatno uticati na domaće tržište.
U budućnosti, ključna pitanja ostaju kako će se inflacija kretati i kakve će posledice imati na širu ekonomiju. Vlasti će morati da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se osiguralo da inflacija ne postane trajni problem, a istovremeno podrži ekonomski rast i razvoj.
U zaključku, iako je stopa inflacije u Hrvatskoj opala, izazovi ostaju prisutni, a mere koje će biti preduzete u narednim mesecima biće ključne za ekonomsku stabilnost i blagostanje građana.
