ZAGREB – Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj za novembar 2023. godine, prema preliminarnim podacima, porasla je sa oktobarskih 3,6 na 3,8 odsto, saopštio je danas Državni zavod za statistiku (DZS) Republike Hrvatske. Ovaj rast inflacije predstavlja nastavak trenda koji se beleži u poslednjim mesecima, a stručnjaci ukazuju na više faktora koji utiču na inflacione pritiske u zemlji.
Prema podacima DZS-a, godišnji rast cena usluga u Hrvatskoj iznosi 6,6 odsto. Ova kategorija obuhvata širok spektar usluga, uključujući transport, smeštaj i druge uslužne delatnosti. Pored usluga, energija je zabeležila rast cena od 5,3 odsto, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava s obzirom na globalne cene energenata. Hrana, piće i duvan takođe su zabeležili značajan rast cena od 4,1 odsto, što nije iznenađujuće s obzirom na globalne trendove i izazove u proizvodnji hrane.
S druge strane, u kategoriji industrijskih neprehrambenih proizvoda, osim energije, registrovan je pad cena od 0,1 odsto. Ovaj pad može se pripisati različitim faktorima, uključujući promene u potražnji i ponudi na tržištu, kao i uticaj globalnih ekonomskih kretanja.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Hrvatskoj su u novembru porasle za 0,6 odsto, što je isti tempo rasta kao i u oktobru. Ovaj stabilan rast cene može ukazivati na postojanost inflacionih pritisaka, ali i na određenu otpornost potrošnje u zemlji. Mnogi ekonomisti smatraju da će se ovaj trend nastaviti, s obzirom na globalne ekonomske okolnosti i neizvesnosti koje prate tržišta.
Inflacija je postala centralna tema u javnoj i političkoj diskusiji u Hrvatskoj, a mnogi građani osećaju pritisak rasta cena na svojim svakodnevnim troškovima. U poslednjem periodu, vlada je pokušavala da ublaži posledice inflacije kroz različite mere, uključujući subvencije za energente i potrepštine, kako bi olakšala teret građanima.
Stručnjaci ukazuju na to da inflacija može imati dugoročne posledice na ekonomiju, uključujući smanjenje kupovne moći potrošača i usporavanje ekonomskog rasta. Takođe, rast cena može uticati na kamatne stope, što može dodatno otežati pristup kreditima za preduzeća i domaćinstva.
U svetlu ovih okolnosti, analitičari prate razvoj situacije i očekuju da će centralna banka možda morati da preduzme dodatne korake kako bi stabilizovala inflaciju i podržala ekonomiju. Očekuje se da će se u narednim mesecima nastaviti diskusije o ekonomskim politikama koje bi mogle uticati na inflaciju i potrošačku cenu.
Na kraju, važno je napomenuti da inflacija nije jedini izazov sa kojim se Hrvatska suočava. Država se takođe bori sa problemima poput nedostatka radne snage, posebno u sektorima koji su ključni za ekonomiju, poput turizma i građevinarstva. Ovi problemi dodatno komplikuju ekonomsku situaciju i zahtevaju sveobuhvatan pristup kako bi se osigurala stabilnost i rast.
U narednim mesecima, očekuje se da će se situacija na tržištu i dalje razvijati, a vlada i centralna banka će biti pod pritiskom da pronađu efikasne strategije za upravljanje inflacijom i podršku ekonomiji. Građani Hrvatske pažljivo prate ove promene, nadajući se da će mere vlasti doneti olakšanje i poboljšati životni standard.
