ZAGREB – Godišnja stopa inflacije u Hrvatskoj, prema preliminarnim podacima, porasla je u septembru sa avgustovskih 4,1 odsto na 4,2 odsto, što je najviša inflacija od decembra 2023. godine. Ovo je saopštio Državni zavod za statistiku (DZS) u Zagrebu, ističući da je rast cena postao primetan u različitim sektorima, čime se dodatno komplicira ekonomska situacija u zemlji.
Inflacija je postala značajan problem za hrvatske građane, koji se suočavaju sa sve višim troškovima života. Prema podacima DZS-a, godišnji rast cena usluga u Hrvatskoj iznosi 6 odsto, dok su cene hrane, pića i duvana porasle za 5,6 odsto. Takođe, cene energije su porasle za 4,5 odsto, dok su industrijski neprehrambeni proizvodi, osim energije, zabeležili skromniji rast od 0,5 odsto.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene su porasle za 0,4 odsto u septembru, što predstavlja značajno ubrzanje u odnosu na avgust, kada je rast iznosio samo 0,1 odsto. Ovaj trend ukazuje na to da inflacija ne samo da se povećava, već i da se ubrzava, što može imati dalekosežne posledice po ekonomiju i životni standard građana.
U svetlu ovih informacija, analitičari upozoravaju da bi ovako visoka inflacija mogla uticati na potrošačke navike, a samim tim i na opštu ekonomsku aktivnost u zemlji. S obzirom na to da su cene osnovnih životnih namirnica i energenata u stalnom porastu, mnogi građani su primorani da revidiraju svoje budžete i prioritete potrošnje.
Stručnjaci smatraju da je ovakva situacija rezultat globalnih ekonomskih kretanja, ali i unutrašnjih faktora. Povećana potražnja za energijom, poremećaji u lancu snabdevanja i rastući troškovi proizvodnje doprinose rastu cena. Takođe, nesigurnost na globalnom tržištu, posebno u svetlu geopolitičkih tenzija i promenljivih cena energenata, dodatno komplikuje situaciju.
Vlada Hrvatske je već najavila niz mera kako bi se suočila sa ovim izazovima, uključujući subvencije za najugroženije kategorije stanovništva i planove za stabilizaciju cena. Međutim, ekonomisti upozoravaju da će biti potrebno više od kratkoročnih mera da bi se dugoročno rešio problem inflacije.
U međuvremenu, građani su suočeni sa svakodnevnim poskupljenjima koja utiču na njihov životni standard. Mnogi se žale na skakanje cena osnovnih namirnica, što dodatno otežava život, posebno porodicama sa nižim prihodima. Ovaj rast cena može dovesti do povećanja socijalne napetosti, a vlada bi mogla biti pod pritiskom da preduzme brze i efikasne mere.
U takvoj situaciji, ekonomisti predlažu da se fokusira na jačanje domaće proizvodnje i smanjenje zavisnosti od uvoza, što bi moglo pomoći u stabilizaciji cena i smanjenju inflacije. Povećanje investicija u poljoprivredu i energetiku, kao i podrška malim i srednjim preduzećima, mogli bi biti ključni koraci ka dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti.
U zaključku, inflacija u Hrvatskoj se nastavlja povećavati, a posledice ovog trenda već su vidljive u svakodnevnom životu građana. Dok vlada razmatra mere za suzbijanje rasta cena, građani će morati da se prilagode novim ekonomskim realnostima. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i delovanje kako bi se obezbedila stabilnost i ekonomski napredak u budućnosti.
