SARAJEVO – Godišnja stopa rasta potencijalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Bosni i Hercegovini u ovoj godini iznosi 3,6 posto, objavila je danas procenu Centralna banka BiH. Ova informacija dolazi usred sve većih ekonomskih izazova kojima se zemlja suočava, a posebno na tržištu rada.
Finansijska institucija naglašava da, iako je stopa rasta potencijalnog BDP-a postavljena na 3,6%, BDP jaz je blago negativan, odnosno iznosi minus 0,1% ispod projektovanog realnog BDP-a. Ova situacija ukazuje na to da trenutni ekonomski trendovi ne prate optimistične prognoze, što može dodatno otežati ekonomski oporavak.
U saopštenju Centralne banke se ističe da faktor rada već beleži opadajući doprinos rastu BDP-a, što je rezultat demografskih promena i problema sa kojima se BiH suočava na tržištu rada. Ove promene uključuju starenje stanovništva i emigraciju mladih, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu rada.
„Posledično, u trenutnim okolnostima, u dugom roku, očekujemo blago usporavanje rasta potencijalnog BDP-a,“ navode iz Centralne banke. Oni dodaju da trenutna procenjena stopa rasta potencijalnog BDP-a nije dovoljna za postizanje dugoročno održivog rasta. Ovakva situacija može imati dalekosežne posledice na socio-ekonomski razvoj zemlje, posebno u kontekstu smanjenja zaposlenosti i povećanja siromaštva.
Iz Centralne banke BiH napominju da su potrebne strukturne reforme na tržištu rada. Ove reforme bi trebale uključivati mere koje podstiču jače angažovanje neaktivnog radno sposobnog stanovništva, kao i strategije za povećanje produktivnosti. „Imamo značajan potencijal za podizanje dugoročnog rasta potencijalnog BDP-a u BiH,“ ističu iz banke, naglašavajući važnost aktivnog pristupa reformama kako bi se unapredili ekonomski pokazatelji.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se BiH suočava jeste visoka stopa nezaposlenosti, koja je posebno izražena među mladima. Mnogi mladi ljudi napuštaju zemlju u potrazi za boljim prilikama, što dodatno smanjuje radnu snagu i otežava ekonomski rast. U tom kontekstu, potrebno je razviti strategije koje će stimulisati zapošljavanje i smanjiti migraciju mladih.
Osim toga, demografske promene predstavljaju dodatni izazov, jer smanjenje broja radno sposobnih osoba može imati dugoročne posledice na ekonomski rast. Kako bi se prevazišli ovi problemi, potrebne su sveobuhvatne mere koje će uključivati obrazovni sistem, profesionalnu obuku i podršku preduzetništvu.
Ekonomski analitičari smatraju da je ključ uspeha u implementaciji reformi koje će omogućiti bolje uslove za poslovanje i privlačenje stranih investicija. „Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i obrazovanje su neophodne kako bi se unapredila konkurentnost BiH na globalnom tržištu,“ smatraju stručnjaci.
U svetlu ovih izazova, važno je da vlasti prepoznaju potrebu za proaktivnim pristupom u rešavanju ekonomskih problema. Strukturne reforme, kao i unapređenje poslovnog okruženja, mogu značajno doprineti poboljšanju ekonomske situacije u zemlji.
U zaključku, iako trenutne procene Centralne banke BiH ukazuju na rast potencijalnog BDP-a od 3,6%, blagi negativni BDP jaz i opadajući doprinos faktora rada predstavljaju ozbiljne izazove za dugoročni ekonomski razvoj. Neophodno je da se preduzmu konkretne mere kako bi se unapredila produktivnost i zapošljavanje, te obezbedila održivost ekonomskog rasta u budućnosti.
