Početkom decembra 2025. godine, OpenAI je poslao interno upozorenje poznato kao „code red“. Brzo unapređivanje ChatGPT-a postalo je prioritet, jer se konkurencija, posebno Google, približila nivou na kojem se OpenAI ranije osećao komforno. Ova situacija je zahtevala preraspodelu resursa, kao i pauziranje ili usporavanje sporednih inicijativa kako bi se omogućila dodatna poboljšanja proizvoda pre nego što tržište prepozna nekog drugog kao lidera.
„Code red“ nije bio samo motivacioni poziv, već konkretna reakcija na brz napredak Googla u okviru Gemini modela, kao i sve bolju distribuciju tih mogućnosti u uslugama koje ljudi i kompanije koriste svakodnevno. Google je najavio da će Gemini 3 biti dostupan u pretrazi „od prvog dana“, dok istovremeno radi na pristupu za developere i kompanije putem svojih alata i cloud rešenja. Ova situacija predstavlja značajnu prednost, jer, čak i ako je model samo uporediv sa OpenAI, može biti integrisan u usluge koje su korisnici već navikli da koriste.
Reakcija OpenAI-a bila je brza, uvodeći novo izdanje modela (GPT-5.2) kao kontratak na zamah Googla. Reuters je opisao ovaj potez kao rezultat direktive „code red“ koja je imala za cilj ubrzanje rada pod pritiskom Gemini. Drugim rečima, OpenAI je shvatio da mora održati utisak tehnološkog vođstva, jer je percepcija i brzina inovacija ključna prednost u tehnološkom sektoru, posebno u oblasti veštačke inteligencije.
U pozadini ovog stresa nalazi se klasičan strah pionira. OpenAI je prvi ušao na tržište sa masovnim rešenjima, edukovao korisnike i izgradio kategoriju, ali veliki igrači kao što je Google mogu lako iskoristiti tu mapu potreba. U svetu veštačke inteligencije to ima dva značajna značenja: prvo, veliki tehnološki igrači imaju distribuciju koju nije lako replicirati, a drugo, oni poseduju budžete i infrastrukturu koja im omogućava da prodaju AI kao deo postojećih paketa, a ne kao poseban proizvod.
Ovaj mehanizam može biti poguban za kompanije koje su probile led. Na primer, Netscape je popularizovao internet pretraživače, ali je izgubio distribucioni rat sa Microsoftom, koji je imao Windows i mogao da isporučuje Internet Explorer u paketu. Slične priče se mogu povući i sa Kodak-om i Xerox PARC-om, gde su inovacije postale beznačajne bez efikasne komercijalizacije.
Kako će se situacija razvijati za OpenAI? Moguće je da će ostati vrhunska laboratorija i brend, ali će izgubiti poziciju nedvosmislenog lidera. Alternativno, ChatGPT bi mogao postati „operativni sistem za rad“, povezujući različite aplikacije i zadatke, čime bi se zadržala značajna pozicija na tržištu. Treća, najteža varijanta, predstavlja „Netscape trenutak“, gde bi OpenAI mogao ostati prepoznat kao pionir, ali bi tržište počelo da vezuje podrazumevani AI za Google.
Na kraju, da li će OpenAI uspeti da održi svoju poziciju zavisiće od toga ko izgradi najjaču prednost van samog modela, uključujući distribuciju, partnerstva i integraciju u svakodnevni rad. „Code red“ sugeriše da OpenAI ozbiljno shvata ovu konkurenciju i da je ulog u pitanju status podrazumevane AI platforme na tržištu.
