Goran Rosić, jedan od osumnjičenih u slučaju finansiranja projekta rekonstrukcije pruge Novi Sad – Subotica, uhapšen je 1. novembra 2023. godine po poternici Srbije u Hrvatskoj. Ova informacija je potvrđena iz srpskog Ministarstva pravde, koje je već podnelo molbu za njegovo izručenje.
Rosić je uhapšen na osnovu poternice koja je izdata zbog sumnje na korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Ove optužbe se odnose na finansijske malverzacije povezane sa projektom rekonstrukcije železničke pruge, koji je od velikog značaja za železničku infrastrukturu Srbije. Ova pruga je ključna za povezivanje dva važna grada u Srbiji i igra značajnu ulogu u unapređenju transporta i logistike u regionu.
Iz Ministarstva pravde su naglasili da je nakon Rosićevog hapšenja, Županijski sud u Slavonskom Brodu odredio ekstradicioni pritvor. Ova odluka znači da će Rosić biti zadržan u pritvoru dok se ne reši njegov status i zahtev za izručenje. Ministarstvo pravde Srbije je brzo reagovalo i, nakon što je primilo zvanično obaveštenje o hapšenju, podnelo molbu za izručenje Rosića 12. novembra 2023. godine.
Prema informacijama iz Ministarstva, postupak izručenja se sprovodi u skladu sa bilateralnim sporazumom o izručenju između Srbije i Hrvatske. Ovaj sporazum omogućava brzu i efikasnu saradnju između dve zemlje kada su u pitanju krivični postupci i izručenja osumnjičenih lica. Očekuje se da će, nakon što se završe sve pravne procedure, Rosić biti vraćen u Srbiju gde će se suočiti sa optužbama.
Slučaj Gorana Rosića ukazuje na širu sliku problema korupcije u Srbiji, posebno u javnim projektima. Rekonstrukcija pruge Novi Sad – Subotica pokrenuta je sa ciljem modernizacije železničkog saobraćaja, ali su se pojavile sumnje u transparentnost i zakonitost procesa finansiranja. Ova situacija dodatno naglašava potrebu za reformama u javnim nabavkama i većom kontrolom nad javnim sredstvima.
Takođe, hapšenje Rosića može imati šire posledice na imidž Srbije u međunarodnoj zajednici. Srbija se suočava sa pritiscima da poboljša svoje institucije i borbu protiv korupcije, a ovakvi slučajevi mogu uticati na percepciju o napretku zemlje u ovom pogledu. Međunarodni partneri, uključujući Evropsku uniju, često naglašavaju važnost vladavine prava i borbe protiv korupcije kao ključne aspekte za napredovanje Srbije ka članstvu u EU.
Pored toga, hapšenje Rosića može imati i implikacije na buduće javne projekte u Srbiji. Investitori i strane kompanije često su oprezni kada je reč o ulaganju u zemlje sa visokom stopom korupcije. Ako se slučaj Rosića ne reši na transparentan način, to bi moglo uticati na poverenje investitora i razvoj infrastrukturnih projekata u budućnosti.
U zaključku, hapšenje Gorana Rosića predstavlja značajan korak u borbi protiv korupcije u Srbiji. Očekuje se da će ovaj slučaj privući veliku pažnju javnosti i medija, a konačni ishod može imati dugoročne posledice na pravosudni sistem i investicionu klimu u zemlji. Srbija mora nastaviti da radi na jačanju svojih institucija i poboljšanju transparentnosti kako bi se stvorilo povoljnije okruženje za razvoj i rast.
