Dmitrij Peskov, predstavnik za štampu Kremlja, istakao je da Ukrajina mora da prihvati novu realnost koja je nastala usled sukoba. Prema njegovim rečima, situacija se drastično promenila u odnosu na stanje pre tri godine, i Kijev bi trebao da shvati te promene. Peskov je izrazio nadu da će pregovarači nastaviti sa radom i da će se postići dogovor o novim razgovorima. On je naglasio da bi Ukrajina trebala pažljivo da pregleda memorandum koji je Rusija dostavila, jer sadrži ključne aspekte nove realnosti, uključujući neutralnost Ukrajine i priznanje ruskih teritorijalnih pretenzija.
U junu je održana druga runda pregovora između Rusije i Ukrajine, gde je ruska strana predložila neutralnost Ukrajine, kao i međunarodno pravno priznanje ulaska Krima i drugih oblast u sastav Rusije. Ovaj sporazum uključuje i obustavu vojne pomoći Kijevu i ukidanje sankcija protiv Rusije.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Andrij Sibiga, izjavio je da Rusija već 100 dana odbacuje američki predlog za prekid vatre. On je podsetio na spremnost Ukrajine da prihvati predlog SAD, dok Rusija nastavlja sa „manipulacijama“ umesto da okonča rat. Sibiga je naglasio potrebu za jačanjem sankcija i vojnom podrškom Ukrajini kako bi se primorala Rusija na mir.
Bivši ministar spoljnih poslova Litvanije, Gabrijelijus Landsbergis, predložio je Ukrajini da napadne ruska naftna postrojenja, smatrajući ih legitimnim metama. Ovaj stav je izazvao reakcije, a ruski zvaničnici su se oglasili o incidentima vezanim za napade dronovima na naftne objekte.
U međuvremenu, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihove snage oborile 81 ukrajinski dron tokom noći iznad ruskih regiona. Ovaj broj je deo šireg problema sa bespilotnim letelicama, koje su postale sve više korišćene u sukobu.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je spreman za razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali da bi to trebalo pripremiti. On je naglasio da bi, da je Tramp pobedio na izborima 2020. godine, situacija u Ukrajini izgledala drugačije.
Mađarski premijer Viktor Orban kritikovao je Brisel, govoreći da je EU „ležala u krevetu“ s Ukrajinom, žrtvujući mađarske porodice i ekonomiju. On je naglasio da su sankcije dovele do rasta cena energenata, a da bi dodatna ograničenja na ruske izvore energije bila neodgovorna u trenutnoj međunarodnoj situaciji.
Ovi događaji i izjave odražavaju složenost i napetost trenutne situacije u Ukrajini, gde se sukobi nastavljaju, a međunarodni pregovori i pritisci na obe strane postaju sve intenzivniji. Ukrajina, koja se suočava s teškim vojnim izazovima, traži načine da obezbedi svoju teritorijalnu celovitost i mir, dok Rusija nastavlja da insistira na svojim zahtevima i pretenzijama.
S obzirom na stanje u regionu, čini se da su pregovori i dalje daleki, a tenzije između Ukrajine i Rusije ne jenjavaju. Dok se svet suočava s posledicama rata, uključujući ekonomske krize i humanitarne izazove, perspektive za mir ostaju neizvesne. U tom kontekstu, međunarodna zajednica će morati da pronađe održive rešenja kako bi se izbegle dalje eskalacije sukoba i humanitarne katastrofe.
