Saobraćajne gužve postale su svakodnevica u mnogim velikim gradovima širom sveta, ali jedna evropska prestonica već treću godinu zaredom nosi neslavnu titulu najsporijeg grada na svetu kada je reč o kretanju vozila. Reč je o Londonu, gde prosečna brzina vožnje iznosi svega 16,5 kilometara na sat. Ovo znači da se vozači gotovo stalno nalaze u kolonama, gubeći dragoceno vreme.
Prema najnovijem izveštaju kompanije TomTom, koja se bavi analizom saobraćaja i navigacionim tehnologijama, putovanje od oko deset kilometara u Londonu u proseku traje 35 minuta. London je tako ponovo na vrhu liste gradova sa najlošijim saobraćajem na planeti. Godišnji TomTom indeks obuhvata podatke iz 501 grada u 62 zemlje, a analiza se zasniva na informacijama prikupljenim od korisnika satelitske navigacije širom sveta.
Situacija u Londonu se dodatno pogoršava, jer prosečno trajanje putovanja raste. U prethodnoj godini, putovanje se produžilo za još 45 sekundi, što na godišnjem nivou znači da vozači gube čak 136 sati zaglavljeni u gužvama. Kao posebno problematičan dan navodi se 10. septembar 2025. godine, kada je veliki štrajk londonskog metroa izazvao ogroman porast broja vozila na ulicama, što je dovelo do povećanja nivoa zagušenja za čak 135 procenata.
Stručnjak za saobraćaj iz kompanije TomTom, Endi Merčant, ističe da ovakvi rezultati nisu iznenađenje. „Veliki deo londonskih ulica potiče još iz srednjeg veka, a kasnije su samo delimično prilagođavane. One jednostavno nisu projektovane za današnji obim i raznovrsnost saobraćaja,“ objašnjava Merčant. On takođe napominje da postoji prostor za napredak, kao što su najavljena testiranja autonomnih vozila u čak 20 londonskih opština, koja bi mogla pomoći gradskim vlastima da pronađu efikasnije modele upravljanja saobraćajem.
Prema prosečnoj brzini kretanja vozila, lista gradova sa najgorim gužvama izgleda ovako: London (16,5 km/h), Bangalor (16,6 km/h), Meksiko Siti (17,4 km/h), Hiderabad (18,4 km/h), Bogota (18,9 km/h), Njujork (19 km/h), Buenos Ajres (19 km/h), Čenaj (19,2 km/h), Pariz (20 km/h) i Ahmedabad (20,7 km/h). Meksiko Siti se takođe izdvaja kao apsolutni rekorder po zastojima.
U pogledu stepena zagušenja, Meksiko Siti prednjači sa prosečnim nivoom zastoja od čak 75,9 procenata. Odmah iza njega su Bangalor sa 74,4 procenata i Bogota sa 69,6 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da saobraćajne gužve postaju globalni problem savremenih megagradova.
U zaključku, saobraćajne gužve u Londonu, kao i u drugim velikim gradovima, predstavljaju ozbiljan problem za vozače i urbani život. Potrebne su hitne mere i inovacije kako bi se poboljšala situacija i smanjilo vreme koje građani provode u kolonama. Samo kroz efikasno upravljanje saobraćajem i modernizaciju infrastrukture, moguće je očekivati pozitivan pomak u ovoj oblasti.
