Od 1. jula 2021. godine, turisti koji posete grčka ostrva Santorini i Mikonos suočiće se s novom taksom od 20 evra po osobi. Ova taksa će biti na snazi tokom špica turističke sezone i uvedena je s ciljem ublažavanja posledica masovnog turizma, koji je postao sve veći problem na ovim popularnim destinacijama.
Očekuje se da će broj avionskih dolazaka turista u Grčku ove godine porasti za oko 7%, ali se ovaj porast pretežno odnosi na glavne gradove, kao što su Atina i Solun. Grčka ostrva, naročito ona u Egejskom moru, čini se da su dostigla svoje kapacitete, što ponovo pokreće diskusiju o mogućim ograničenjima na izgradnju novih smeštajnih kapaciteta. Popularne destinacije kao što su Santorini, Mikonos i Paros suočavaju se s izazovima koji dolaze s prekomernim brojem turista.
Nikos Zorzos, gradonačelnik Tire, ističe da bi trebalo postaviti granice za razvoj smeštajnih kapaciteta na ovim ostrvima. On naglašava da je u toku specijalni urbanistički plan koji teži da spreči dalju izgradnju u zonama turističkog razvoja. Ova izjava odražava zabrinutost lokalnih vlasti o prekomernom turizmu i njegovim posledicama na infrastrukturu i životnu sredinu.
Iako je došlo do stalnog rasta broja turista na grčkim ostrvima u poslednje tri godine, očekuje se da će se broj posetilaca stabilizovati do 2025. godine. Turistički sektor priznaje da je za dalji rast neophodno obezbediti odgovarajuću infrastrukturu. Babis Vulgaris, predsednik Udruženja hotelijera Krfa, ukazuje na ključne probleme poput vodosnabdevanja, kanalizacije, saobraćaja i stanja puteva, koji zahtevaju hitna rešenja. Iako neki od tih problema mogu biti rešeni brzo, drugi zahtevaju više vremena i resursa.
Grčki hotelijeri smatraju da se termin „preturizam“ koristi kao izgovor za hronične slabosti države koja nije uspela da obezbedi potrebnu infrastrukturu na ostrvima. Antonis Pagoni, predsednik Udruženja hotelijera Santorinija, naglašava da Santorini i Mikonos nemaju adekvatna infrastrukturna ulaganja. On ističe da je nova luka osnovni deo infrastrukture, a da trenutno ne postoji prostor za njenu izgradnju. Ova situacija postavlja pitanje o strateškom planiranju i održivosti grčkog turizma.
Na 6. regionalnom kongresu Panhelenskog saveza hotelijera, predstavnici sektora su zatražili da se godišnje 500 miliona evra, koliko država prikuplja kroz naknadu za otpornost koju plaćaju posetioci hotela, usmeri ka projektima koji će omogućiti kvalitetan i održiv turizam. Ovi zahtevi ukazuju na potrebu za promenom pristupa razvoju turizma u Grčkoj, s fokusom na očuvanje prirodnih resursa i unapređenje životnog standarda lokalnog stanovništva.
U svetlu ovih izazova, važno je napomenuti da je održivi turizam ključan za budućnost grčkih ostrva. Uvođenje takse na Santoriniju i Mikonosu može biti prvi korak ka smanjenju prekomernog turizma, ali je takođe jasno da su potrebne sveobuhvatnije mere kako bi se osigurala održivost i kvaliteta turističkog iskustva.
Razvijanje strategija koje će uključivati lokalne zajednice, unapređenje infrastrukture i zaštitu prirodnih resursa postaje imperativ za Grčku. Samo kroz sinergiju između lokalnih vlasti, industrije turizma i posetilaca, moguće je pronaći rešenja koja će omogućiti da se grčki turizam razvija na zdrav i održiv način, čime će se očuvati lepotu i jedinstvenost ovih predivnih ostrva za buduće generacije.
