Atina – Grčkom turističkom sektoru je pred letnju sezonu potrebno dodatnih 80.000 radnika. Poslodavci se, suočeni sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, sve više okreću tražiocima azila u Grčkoj, kao i radnicima iz inostranstva. Ovaj problem postaje sve očigledniji, a hotelijeri na popularnim destinacijama poput Krita i Rodosa izveštavaju o „krađi“ zaposlenih od konkurencije, nudeći im bolje plate i uslove.
Situacija na tržištu rada postaje sve teža, a mnogi radnici preferiraju poslove u kancelarijama sa redovnim radnim vremenom, umesto da se zapošljavaju u ugostiteljstvu, koje često zahteva rad noću i tokom vikenda. Dimitris Statokostopulos, vlasnik restorana, ukazuje na to da su mnogi Grci skloniji stabilnijim poslovima koji ne uključuju neprijatne radne uslove.
Prema zvaničnim podacima, turizam čini 25 odsto grčkog bruto domaćeg proizvoda i predstavlja ključni motor privrede. Međutim, trenutna situacija na tržištu rada dovodi u pitanje održivost ovog sektora. Jorgos Hocoglu, predsednik Panhelenske federacije radnika u ugostiteljstvu i turizmu (POEET), ističe da je trenutni nedostatak radne snage u velikoj meri rezultat pandemije COVID-19, koja je uzrokovala masovni odlazak radnika iz države.
Hocoglu naglašava da Grčka trenutno doživljava bezpresedanu krizu nedostatka kvalifikovanih i iskusnih radnika, posebno u sektorima hotelijerstva i prehrambene industrije. Pored turizma, i druga industrijska polja, kao što su građevinarstvo i poljoprivreda, suočavaju se sa sličnim izazovima. Zemlja se suočava sa dramatičnim demografskim padom i još uvek se oporavlja od egzodusa više od 500.000 visokokvalifikovanih radnika i studenata usled skoro decenijske ekonomske krize.
U pokušaju da reši problem nedostatka radne snage, grčka vlada desnog centra razmatra legalizaciju statusa oko 30.000 neregistrovanih migranata. Ovo je deo šire strategije koja je usmerena na jačanje radne snage u zemlji, delimično pod pritiskom lokalnih poslanika koji traže hitne mere.
Pored toga, grčka vlada je potpisala niz bilateralnih sporazuma sa zemljama poput Egipta, Vijetnama, Bangladeša, Gruzije, Indije i Moldavije. Ovi sporazumi su usmereni na „mobilnost radne snage“ i imaju za cilj da ublaže krizu na tržištu rada. Ovakvi potezi su ključni za očuvanje grčkog turizma, koji je vitalan za ekonomiju zemlje.
S obzirom na to da se letnja sezona približava, poslodavci u turizmu i ugostiteljstvu su pod sve većim pritiskom da pronađu adekvatne radnike. U tom kontekstu, mnoge kompanije su spremne da ponude povećane plate i poboljšane uslove rada kako bi privukle zaposlene. Međutim, to može dovesti do daljih problema u sektoru, jer se konkurencija za radnu snagu pojačava.
Ova situacija takođe ukazuje na šire ekonomske i demografske izazove s kojima se Grčka suočava. Kako se zemlja bori sa smanjenjem broja radne snage i odlaskom mladih, važno je da se donesu strateške odluke koje će omogućiti održivost tržišta rada i privrede u celini.
U zaključku, Grčka se suočava s ozbiljnim izazovima u turističkom sektoru pred letnju sezonu, a nedostatak radne snage predstavlja pretnju ne samo za turizam, već i za širu ekonomsku stabilnost. Očekuje se da će vlada i dalje raditi na pronalaženju rešenja koja će obezbediti potrebnu radnu snagu i time podržati oporavak i rast grčke ekonomije.
