Klimatske promene imaju sve veći uticaj na Arktik, a istraživanje danskog instituta „DTU Space“ otkriva značajne promene na Grenlandu. Prema novim podacima, ovo dansko područje se „smanjuje“, dok se istovremeno „uvrće, sabija i rasteže“, a sve to u kontekstu pomeranja ka severozapadu. Ova kretanja su rezultat tektonskih pomeranja i promene u zemljinoj kori, izazvane topljenjem ledenih pokrivača, što smanjuje pritisak na podlogu.
Glavni autor studije, Danjal Longfors Berg, ističe da ove promene dovode do horizontalnog širenja i skupljanja Grenlanda. Dok neki regioni postaju veći, drugi se smanjuju. „Sveukupno gledano, to znači da se Grenland smanjuje, ali to bi moglo da se promeni u budućnosti zbog ubrzanog topljenja kojem trenutno svedočimo“, dodaje on.
Istraživanje je koristilo podatke sa 58 GNSS stanica širom Grenlanda, dajući uvid u to da se celo ostrvo pomerilo ka severozapadu za oko 2 centimetra godišnje u poslednjih dvadeset godina. Ova pomeranja su direktno povezana sa smanjenjem pritiska na zemljište usled topljenja velikih količina leda.
Tokom 2024. godine, ledeni pokrivač Grenlanda, koji postoji već oko tri miliona godina, izgubio je ukupno 90 gigatona mase. Iako je to najmanji godišnji gubitak leda od 2013. godine, ovo predstavlja 28. uzastopnu godinu u kojoj je Grenland izgubio više leda nego što ga je stvorio, što ima ozbiljne posledice po ljude i prirodne sisteme širom sveta.
Grenlandski ledeni pokrivač je jedan od najvećih izvora slatke vode na planeti, a sadrži dovoljno leda da globalno podigne nivo mora za 7,4 metra. Prema podacima programa Kopernikus, svaki centimetar rasta nivoa mora izlaže oko šest miliona ljudi širom sveta riziku od obalnih poplava.
Ipak, promena podloge Grenlanda takođe se može povezati sa ogromnim količinama leda koje su se istopile od vrhunca poslednjeg ledenog doba pre oko 20.000 godina. „Led koji se istopio tokom poslednjih decenija gurnuo je Grenland prema spolja i izazvao izdizanje terena, tako da je tokom tog perioda njegova površina zapravo postala veća. Istovremeno, primećujemo kretanje u suprotnom smeru, gde se Grenland podiže i skuplja zbog praistorijskih promena u ledenim masama“, objašnjava Berg.
Ove informacije ukazuju na složenu dinamiku promena koje se dešavaju na Grenlandu, a koje su direktno povezane sa klimatskim promenama. Naučnici se suočavaju sa izazovima u razumevanju ovih fenomena, ali jasno je da su posledice klimatskih promena već vidljive i da će se nastaviti u budućnosti.
