Grimenc (Grimentz) je prelepo švajcarsko selo koje se nalazi na oko dva i po sata vožnje od Ženeve ili Berna. Ovo malo mesto je omiljeno među skijašima, ali i među onima koji traže mir i tišinu, daleko od gradske buke i betonskih ulica. Grimenc se ponosi svojom netaknutom prirodom i čistim alpskim vazduhom, što ga čini idealnim mestom za odmor i opuštanje.
Tokom dugih i hladnih zima, meštani Grimenca su preživljavali zahvaljujući siru koji su pravili od mleka krava sa planinskih pašnjaka, bogatih aromatičnim biljem. Letnje mleko korišćeno je za pravljenje velikih, čvrstih kolutova sira koji su mesecima sazrevali na hladnom alpskom vazduhu. Ovi kolutovi su bili spremni za jelo tek kada su temperature opale, a s vremenom su postajali sve ukusniji. Ovaj kalorični specijalitet savršeno se slagao uz ražani hleb i vatru koja je grejala promrzle ruke i kosti.
Osim prirodnih lepota, visoki alpski vrhovi u okolini Grimenca čuvaju i jedinstvenu tradiciju koja se prenosi generacijama. U potrazi za najstarijim sirom na svetu, agronomska stručnjakinja Moli Mekdonah je posetila Grimenc, gde je upoznala Žan-Žaka Zuferea. On je čovek koji u svom podrumu čuva sireve starije od jednog veka. Moli je od njega saznala o neobičnoj tradiciji poznatoj kao „pogrebni sirevi“.
Prema ovoj tradiciji, svaki stanovnik bi za života dobijao svoj kolut sira, koji je bio napravljen posebno za njega. Taj sir bi se čuvao sve do njegove smrti i služio na sahrani kao deo oproštajne gozbe. Nakon sahrane, kravama pokojnika skidala su se zvona sa vratova, kao znak žalosti, a porodica i prijatelji okupljali su se uz sir i vino, sećajući se preminulog.
Nažalost, početkom 20. veka ova tradicija je počela da nestaje, ali u nekim starim podrumima i dalje se mogu pronaći pažljivo složeni kolutovi sira koji su svedoci prošlih vremena. Zuferejeva porodica je skoro zaboravila na ovaj običaj sve dok njegov otac nije u podrumu pronašao dva sira sa urezanom godinom 1870. godine, nakon smrti njegove bake 1944. godine.
Umesto da ih pojedu, porodica je odlučila da ih sačuva i nastavi tradiciju. Danas u njihovoj kolekciji postoji sir star više od 150 godina. Zuferej priznaje da ga brine šta će se dogoditi sa tim dragocenim kolutovima nakon njegove smrti, ali se nada da će do tada pronaći muzej ili posebno mesto gde će ova neobična tradicija nastaviti da živi.
Zuferejeva priča je samo jedna od mnogih koje govore o bogatoj kulturnoj baštini ovog malog švajcarskog sela. Grimenc nije samo destinacija za skijanje, već i mesto gde se čuva tradicija i gde se može doživeti autentični način života planinskih zajednica. Mnogi posetioci dolaze da uživaju u skijanju, ali i da probaju lokalne specijalitete, kao što su sirevi koji su deo ovog posebnog nasleđa.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, Grimenc se može smatrati čarobnim mestom koje spaja prirodne lepote i bogatu kulturnu tradiciju. Selo nudi savršeno utočište za one koji žele da pobegnu od svakodnevnog stresa i uživaju u jednostavnim, ali bogatim iskustvima koja dolaze iz prošlosti. S obzirom na to da se svet brzo menja, važno je očuvati ovakve tradicije i omogućiti budućim generacijama da ih dožive i cene. Grimenc, sa svojom jedinstvenom tradicijom i prirodnim lepotama, ostaje dragulj švajcarskih Alpa koji zaslužuje pažnju i poštovanje.
