Virus gripa A H3 je identifikovan kod 17 osoba, dok je kod 7 osoba otkriven virus A netipizirani. U protekloj nedelji, od 8. do 14. decembra 2025. godine, u Beogradu je zabeležen porast obolelih od gripa, sa 24 nova slučaja, što predstavlja povećanje od 10 u odnosu na prethodnu sedmicu. Osim gripa, raste i broj akutnih respiratornih infekcija (ARI) i oboljenja sličnih gripu (OSG).
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, broj obolelih od ARI iznosi 17.251, dok je 848 osoba obolelo od OSG. U poređenju sa prethodnom izveštajnom nedeljom, broj obolelih od ARI povećan je za 38%, kada je zabeleženo 12.501 slučaj, dok je broj obolelih od OSG veći za 43,2%, kada je registrovano 592 slučaja.
Među obolelima od akutnih respiratornih infekcija, najviše je osoba u uzrastu od 5 do 19 godina, koje čine 47,3% ukupnog broja. Osobe u uzrastu od 20 do 64 godine čine 25,8%, dok su deca do 4 godine zastupljena sa 20,7%. Stariji od 65 godina čine 6,2% obolelih.
Zastupljenost obolelih od OSG po uzrastu pokazuje da je 439 obolelih u grupi od 5 do 19 godina, 242 u grupi od 20 do 64 godina, 117 u grupi do 4 godine, dok je među starijima od 65 godina zabeleženo 50 obolelih. Ovi podaci ukazuju na povećanu ranjivost mladih ljudi, što može biti povezano sa njihovom aktivnošću i socijalnim kontaktima.
U cilju prevencije širenja gripa, Zavod za javno zdravlje Beograd naglašava važnost vakcinacije kao najefikasnije mere. Preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija da se što pre vakcinišu. Vreme potrebno za stvaranje zaštite nakon primanja vakcine je 2 do 3 nedelje, a vakcinu je moguće primiti i usred sezone gripa, čak i kada virus počne da se širi.
Osim vakcinacije, opšte mere prevencije uključuju izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama, redovno pranje ruku, kao i izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta. Provetravanje prostorija je takođe ključno za smanjenje rizika od infekcije. Jačanje opšte otpornosti organizma je važno i podrazumeva adekvatan režim rada i odmora, kao i ishranu bogatu vitaminima.
Ukoliko dođe do oboljenja, važno je pratiti simptome, kao što su povišena temperatura, kašalj, bolovi u mišićima i umor. Preporučuje se da se u slučaju visokih temperatura ili pogoršanja simptoma potraži savet lekara. Samolečenje može biti opasno, posebno za rizične grupe, i zato je važno pridržavati se stručnih saveta.
Uzimajući u obzir sve navedene informacije, važno je ostati informisan i svestran o trenutnoj situaciji sa gripom i respiratornim infekcijama. Prevencija i pravovremeno delovanje su ključni u očuvanju zdravlja, posebno u sezoni kada se grip i slične infekcije najčešće šire. Zdravstvene vlasti će nastaviti da prate situaciju i pružaju informacije o stanju epidemije i načinima zaštite.
S obzirom na povećan broj obolelih, građani se pozivaju na odgovornost i pridržavanje mera prevencije kako bi se zaštitili i smanjili rizik od obolevanja. Edukacija o simptomima i načinima lečenja gripa je od suštinskog značaja, a zajedničkim naporima može se doprineti smanjenju broja zaraženih i zaštiti javnog zdravlja.
