Visoki zvaničnik Hamasa izjavio je za BBC da će ta palestinska grupa verovatno odbaciti mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa, ističući da on “služi interesima Izraela” i “ignoriše interese palestinskog naroda”. Ova izjava dolazi u trenutku kada se očekuje da će Hamas, koji je na vlasti u Pojasu Gaze, doneti odluku o Trampovom predlogu koji je nedavno predstavljen u Beloj kući.
Neimenovani zvaničnik Hamasa je naglasio da je malo verovatno da će grupa pristati na razoružavanje, što je jedan od ključnih uslova Trampovog plana. Takođe, Hamas se protivi raspoređivanju Međunarodnih stabilizacionih snaga u Gazi, smatrajući to novim oblikom okupacije. Dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu prihvatio plan u ponedeljak, Hamas se suočava sa unutrašnjim nesuglasicama, jer se u pregovorima učestvuje od strane rukovodilaca grupe unutar i van Gaze, kao i drugih palestinskih frakcija.
Vojni komandant Hamasa na terenu, Ez al-Din al-Hadad, izrazio je odlučnost da nastavi borbu, dok su članovi Hamasa izvan Gaze marginalizovani usled nedostatka kontrole nad taocima. Palestinski Islamski džihad, koji je učestvovao u napadu na Izrael 7. oktobra, takođe je odbacio plan. Ključna prepreka za Hamas leži u zahtevu da svi taoci budu predati odjednom, što dodatno komplikuje situaciju.
Stanovnici Gaze, međutim, većinom podržavaju Trampov plan, koji bi mogao da okonča rat. Palestinski novinar Fati Saba je izjavio da bi odbijanje Hamasa značilo “zeleno svetlo Netanjahuu za nastavak rata uz podršku SAD i zapadnih zemalja”. Ova izjava ukazuje na složenost situacije, gde se interesi različitih strana sukobljavaju, a posledice po civilno stanovništvo mogu biti ozbiljne.
Tramp je nedavno izjavio da daje Hamasu “tri do četiri dana” da odgovori na mirovni plan za Gazu. Prema njegovim rečima, “nema mnogo prostora za pregovore o predlogu” i naglasio je da su sve arapske i muslimanske zemlje, kao i Izrael, već potpisali sporazum. Tramp je izrazio uverenje da će odgovor Hamasa biti ključan za budućnost regiona, rekavši da ako Hamas ne pristane na sporazum, to će biti “veoma tužan kraj”.
Ova situacija ukazuje na složenost i napetost u regionu, gde se konflikti ne rešavaju lako. Već više od decenije, Hamas i Izrael su u sukobu, a građani Gaze često trpe posledice tih sukoba. Trampov plan, iako potencijalno koristan za okončanje sukoba, suočava se sa snažnim otporom Hamasa, koji smatra da bi njegovo prihvatanje dovelo do gubitka suvereniteta i slobode palestinskog naroda.
Ova situacija dodatno se komplikuje i unutrašnjim razdorima među palestinskim frakcijama, gde različiti interesi i pristupi utiču na mogućnost postizanja konsenzusa. Vojni lideri i politički zvaničnici iz različitih frakcija često imaju različite poglede na to kako postupiti, a to može otežati jedinstveni odgovor na Trampov plan.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije. Mnogi analitičari smatraju da je ključ za postizanje trajnog mira u regionu dijalog između svih strana, uključujući Hamas, izraelsku vladu i druge palestinske frakcije. Bez uključivanja svih relevantnih aktera, teško je očekivati trajno rešenje koje bi zadovoljilo i izraelske i palestinske interese.
Dok situacija ostaje napeta, nadležni i dalje pozivaju na suzdržanost i dijalog, a očigledno je da će svaka odluka koju donese Hamas imati dalekosežne posledice po stabilnost regiona i život običnih ljudi u Gazi. Bez obzira na to kako se situacija razvija, izazovi ostaju veliki, a potreba za mirom i stabilnošću nikad nije bila očiglednija.
