Pod slojevima sunca, kiše i vetra, u kamenu ostaju tragovi ruku koje su ga obrađivale i slagale u zidove, podzide i ograde, bez maltera, oslonjene samo na znanje i osećaj graditelja za ravnotežu. Suvozidna gradnja se smatra jednom od najstarijih graditeljskih praksi Mediterana i Balkana, a predstavlja tihi razgovor između čoveka i prirode. Raduje činjenica da se, nakon decenija zaborava, suvozidi danas ubrzano obnavljaju.
Eko fond podseća da je trenutno otvoren javni poziv za podršku obnovi suvozida, sa ciljem očuvanja biodiverziteta i tradicionalnog pejzaža. Za ovu namenu opredeljeno je stotinu hiljada evra, a podrška iznosi 100 evra po kvadratnom metru obnovljenog zida. Pravo učešća imaju udruženja, kooperative, klasteri i nevladine organizacije registrovane najmanje godinu dana, a rok za prijavu je do 26. marta.
Obnova suvozida dodatno je podstaknuta činjenicom da je veština gradnje „na suvo“ uvrštena na listu nematerijalne baštine UNESCO. Tako suvozid danas nije samo nasleđe, već i savremena potreba, važan element održivog upravljanja prostorom. Suština ove drevne tehnike leži u jednostavnosti. Kamen se slaže tako da svaki ima stabilnost, svoje mesto i nosi težinu onog iznad sebe.
Nekada su suvozidi nastajali iz potrebe da se ograde njive, zaštite usevi i ukrote strme padine. Danas se prepoznaju i njihove nemale ekološke vrednosti: omogućavaju protok vode, sprečavaju eroziju i postaju stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Ova ekološka funkcija suvozida postaje sve važnija u kontekstu klimatskih promena i potreba za zaštitom prirodnih resursa.
Značajan doprinos očuvanju ove tradicije u Herceg Novom daje arheolog i stručnjak za zaštitu kulturnog nasleđa Željko Starčević. On je inicirao takmičenja u gradnji suvozida i ističe da suvozid predstavlja spoj kulture, poljoprivrede i turizma, „tri u jedan“. Prema njegovim rečima, očuvani tradicionalni pejzaži povećavaju vrednost proizvoda i turističke ponude, dok je sama gradnja ekološki prihvatljiva, bez otpada i sa mogućnošću ponovne upotrebe materijala.
Osim toga, suvozidna gradnja danas nalazi mesto u pejzažnoj arhitekturi i umetnosti. Kamen kao materijal postaje simbol identiteta, a u vremenu razvoja održivog turizma, ovakvi autentični pejzaži postaju ono što posetioci traže. Starčević naglašava da suvozid nas podseća da trajnost ne mora počivati na sili, već na znanju, strpljenju i unutrašnjoj ravnoteži.
Obnova suvozida nije samo akt očuvanja tradicije, već i doprinos održivom razvoju i ekološkoj svesti. Suvozidi, kao deo kulturnog nasleđa, imaju potencijal da postanu atraktivne destinacije za turiste koji traže autentične doživljaje. U tim kontekstima, oni mogu da igraju ključnu ulogu u promociji lokalne kulture i tradicije, ali i u ekonomskom razvoju regiona.
U svetlu svih ovih faktora, važno je da se suvozidna gradnja promoviše i podržava, kako bi se očuvala ne samo fizička struktura, već i znanje i veštine koje su je stvorile. Edukacija i angažovanje lokalnih zajednica su ključni za uspeh ovih inicijativa. Takođe, potrebno je razvijati svest o značaju suvozida i njihovoj ulozi u očuvanju ekosistema i biodiverziteta.
U zaključku, suvozidna gradnja predstavlja ne samo deo naše prošlosti, već i ključni element budućnosti. Njihova obnova može doneti brojne koristi, kako za lokalne zajednice, tako i za širi ekosistem. Ovaj drevni način gradnje nas podseća na značaj harmonije između čoveka i prirode, te na potrebu da očuvamo i razvijamo ono što nas čini jedinstvenim.
