Prekomerni turizam postaje globalni problem koji izaziva ozbiljne krize. Od nedostatka stambenih prostora do preopterećenja infrastrukture, posledice su sve očiglednije, a životna sredina trpi. Mnoge destinacije, suočene s ovim izazovima, uvode ograničenja broja posetilaca i zabranjuju pristup osetljivim prirodnim lokacijama kako bi zaštitile svoje resurse.
Međutim, postoje i primeri uspešnih strategija koje su pomogle nekim mestima da se zaštite od negativnog uticaja turizma. Jedna evropska prestonica koja se posebno ističe je Helsinki. Prema međunarodnom indeksu Global Destination Sustainability (GDS), Helsinki je već drugu godinu zaredom proglašen za najodrživiju turističku destinaciju na svetu, zahvaljujući sveobuhvatnom pristupu održivosti.
Direktor GDS-Movement, Gaj Bigvud, ističe da Helsinki podiže standarde kroz nove prakse regenerativnog upravljanja destinacijama. Grad se ističe hrabrim klimatskim akcijama, pionirskim strategijama održivosti i posvećenosti transparentnosti. Ali, šta zapravo stoji iza ovog uspeha?
Helsinki implementira projekte koji mere ugljenični otisak turizma i promovišu klimatsku mapu. Grad takođe podržava lokalne turističke biznise u prelasku na održive modele poslovanja. Uključivanje građana i briga o kvalitetu njihovog života ključni su elementi ove strategije. Direktorka Turističke organizacije Helsinkija, Nina Vesterinen, naglašava važnost smanjenja negativnih uticaja i povećanja pozitivnih, s ciljem da grad bude bolje mesto nakon odlaska posetilaca.
Uspeh Helsinkija u velikoj meri se može pripisati saradnji različitih aktera. Na primer, 99 posto hotelskih soba u objektima sa više od 50 soba ima ekološki sertifikat, što je daleko iznad evropskog proseka. Takođe, sve više konferencijskih prostora, turoperatera i drugih pružalaca usluga poseduje ekološke sertifikate.
U martu 2023. godine, Helsinki je postao prvi grad sa više od pola miliona stanovnika koji je dobio „Green Destinations“ sertifikat, jedan od najstrožih u svetu. Ovaj sertifikat priznaje napore destinacije da očuva životnu sredinu, ljude i kulturu, a priznaje ga i Globalno veće za održivi turizam (GSTC). Vesterinen ističe da je ključno da održivost bude transparentna i da ne ostane na nivou marketinškog „greenwashinga“, što zahteva i zakonodavstvo EU.
Prema podacima Statističkog zavoda Finske, godina 2025. biće rekordna po broju turista, jer je broj noćenja stranih turista porastao za 19 posto u prvih sedam meseci. Istraživanje koje je sprovela platforma Booking.com pokazuje da više od polovine putnika danas vodi računa o uticaju turizma na lokalne zajednice i životnu sredinu. Čak 93 procenata ispitanika želi da donosi odgovornije odluke i već je preduzelo konkretne korake u tom pravcu.
Helsinki planira da dodatno unapredi svoje održive prakse. S obzirom na to da većina međunarodnih turista dolazi brodom ili avionom, grad želi da privuče više posetilaca iz Finske i susednih evropskih zemalja kako bi smanjio klimatski uticaj transporta.
Na listi deset najodrživijih svetskih destinacija, pored Helsinkija, nalaze se Geteborg, Kopenhagen, Olborg, Glazgov, Tampere, Orhus, Lion, Belfast i Rejkjavik. Ove destinacije demonstriraju kako može izgledati održiv turizam, gde se očuvanje životne sredine i briga o lokalnim zajednicama postavljaju u prvi plan.
U zaključku, Helsinki predstavlja inspirativan primer kako se može pristupiti izazovima prekomernog turizma. Kroz saradnju, transparentnost i posvećenost održivosti, ovaj grad pokazuje da je moguće stvoriti turističku destinaciju koja ne samo da privlači posetioce, već i daje doprinos očuvanju životne sredine i poboljšanju kvaliteta života lokalnih građana. U svetlu rastućih pritisaka na turističke destinacije širom sveta, Helsinki može poslužiti kao model za druge gradove u potrazi za održivim rešenjima.
