Srbija se sve više opredeljuje za put zelene tranzicije, s posebnim naglaskom na ulogu hidroelektrana (HE) u ovom procesu. Milan Aleksić, savetnik ministra za kapitalne projekte u Ministarstvu rudarstva i energetike, istakao je važnost reverzibilnih hidroelektrana (RHE) kao ključnog elementa u postizanju održivog energetskog sistema. Na nedavnoj međunarodnoj stručnoj konferenciji „Hidroelektrane – važna karika energetske tranzicije“ u Beogradu, Aleksić je izložio planove Srbije za energetsku budućnost.
U Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu koji je donet za period do 2030. godine, predviđa se da će skoro svaki drugi megavat-sat električne energije do kraja decenije biti proizveden iz obnovljivih izvora. Očekuje se da će do 2040. godine ovi kapaciteti praktično utrostručiti, dok je cilj do 2050. godine postići maksimalno mogući nivo ugljenične neutralnosti. Ovo ukazuje na odlučnost Srbije da se prilagodi globalnim trendovima i smanji svoj karbonski otisak.
Jedan od najvažnijih projekata koji se planiraju je izgradnja RHE „Bistrica“, koja će obezbediti potrebne rezerve za balansiranje novih kapaciteta, kao što su solarne i vetroelektrane. Aleksić je naglasio da će kapacitet ove hidroelektrane biti veći od 600 megavata, čime će se ojačati energetska stabilnost zemlje.
Pored RHE „Bistrica“, najavljena je i modernizacija „Vlasinskih hidroelektrana“. Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove u EPS-u, potvrdio je da su pripremni radovi već u toku. Projekat revitalizacije Vlasinskih HE vredan je 109,7 miliona evra i obuhvatiće obnovu ključne opreme, uključujući turbine i generatore. Očekuje se da će ovaj projekat značajno doprineti energetskoj sigurnosti građana i privrede, obezbeđujući stabilnost objekata za narednih 35 do 40 godina.
Hidropotencijal Srbije omogućava proizvodnju 30% električne energije u trenutnom sistemu, što dodatno naglašava značaj hidroelektrana u ukupnoj energetskoj bilanci zemlje. U tom kontekstu, Aleksić je spomenuo i RHE „Đerdap 3“, koja bi mogla imati snagu između 1.800 i 2.400 megavata. Ovaj projekat je strateški značajan ne samo za Srbiju, već i za region i širi deo Evrope, zbog svoje uloge u balansiranju i skladištenju energije.
Ministarstvo rudarstva i energetike pristupa ovom projektu s posebnom pažnjom, razmenjujući informacije sa rumunskom stranom, s obzirom na to da se radi o zajedničkom resursu u okviru reke Dunav. Ovakva saradnja je ključna za obezbeđivanje održive i stabilne energetske budućnosti.
Hidroelektrane su prepoznate kao jedan od najbitnijih oslonaca tranzicije ka održivom, bezbednom i niskougljeničnom energetskom sistemu. Ove elektrane ne samo da proizvode čistu energiju, već i igraju ključnu ulogu u regulaciji mreže, omogućavajući integraciju drugih obnovljivih izvora energije poput sunca i vetra.
U svetlu ovih planova, Srbija se pozicionira kao lider u regionu kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije. Sa sve većim fokusom na zelene tehnologije i smanjenje emisije ugljen-dioksida, jasno je da će budućnost energetskog sektora u Srbiji značajno zavisiti od uspešne implementacije ovih projekata.
U zaključku, Srbija se sve više okreće održivim rešenjima u energetskom sektoru, s posebnom pažnjom posvećenom hidroenergetici. Projekti poput RHE „Bistrica“ i modernizacija „Vlasinskih hidroelektrana“ predstavljaju značajan korak ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja i energetske stabilnosti, što će imati pozitivan uticaj na ekonomiju i životnu sredinu. U narednim godinama, očekuje se da će Srbija postati još značajniji igrač na tržištu obnovljivih izvora energije, što će doprineti ne samo njenoj energetskoj nezavisnosti, već i globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.
