Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić održao je sastanak u Arilju sa predstavnicima Udruženja Vilamet i proizvođačima maline, gde je najavio uvođenje precizno definisane oznake porekla za srpsku malinu. Ova oznaka bi omogućila da se domaći proizvod jasno razlikuje od uvoznog, čime bi se dodatno zaštitio kvalitet i povećala prepoznatljivost „crvenog zlata“ na domaćem i stranom tržištu.
Glamočić je naglasio da država prepoznaje značaj malinarstva za izvoz, kao i za prihode gazdinstava i opstanak ruralnih područja. Kako bi podržala ovaj sektor, država planira konkretne mere, uključujući zabranu prekomernog uvoza maline tokom berbe u Srbiji. U prvoj polovini godine, proizvođači će dobiti podršku od 18.000 dinara po hektaru, a isplata sredstava se očekuje do kraja marta. U drugoj polovini godine, planirano je dodatno povećanje subvencija za voćare, s ciljem daljeg jačanja proizvodnje.
Prema podacima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, Srbija je u 2025. godini proizvela 82.577 tona maline, dok stručnjaci procenjuju da je potencijal proizvodnje znatno veći, između 110.000 i 120.000 tona godišnje. Ovaj rast je moguće postići samo uz obnovu zasada kvalitetnim sortama, kontrolu uvoza i sistemsku podršku države. Gulan upozorava da bez ovih koraka postoji rizik od daljeg pada proizvodnje i gubitka tržišnih pozicija.
Analiza Miroslava Zdravkovića otkriva da je Srbija u trećem tromesečju 2025. godine pala na treće mesto po količini izvoza maline, sa 19.000 tona. Prvo mesto zauzela je Poljska sa 33.000 tona, dok je Ukrajina bila na drugom mestu sa 25.400 tona. Po vrednosti izvoza, Poljska je ostvarila 95 miliona evra, Srbija 92,9 miliona, a Ukrajina 62,3 miliona evra. Iako je Srbija do trećeg tromesečja bila vodeća po ukupnoj vrednosti izvoza, imala je najveću cenu među najvećim proizvođačima.
Cena srpske maline na izvoznom tržištu porasla je sa 3,54 evra po kilogramu u drugom kvartalu na 4,88 evra u trećem kvartalu 2025. godine. Ove cene su bile više u poređenju sa Poljskom, Ukrajinom, Kinom i Čileom, dok su neke zemlje regiona imale više cene, ali u znatno manjim izvoznim količinama.
Istovremeno, Srbija je zabeležila rekordan uvoz od 5.013 tona zamrznute maline u trećem tromesečju 2025. godine. Najveće količine uvoza došle su iz Poljske, a zatim iz Ukrajine, Moldavije, Belorusije, Bosne i Hercegovine i Albanije.
Uvođenje jasne oznake porekla za srpsku malinu trebalo bi da doprinese većoj transparentnosti na tržištu i boljem pozicioniranju domaće maline. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će ovaj korak biti dovoljan da se dugoročno poveća cena i stabilizuje proizvodnja.
Projekti poput ovih su od ključnog značaja za očuvanje i unapređenje sektora malinarstva u Srbiji, koji je jedan od simbola srpske poljoprivrede i značajan izvor prihoda za mnoge porodice u ruralnim sredinama. Očekuje se da će implementacija oznake porekla, u kombinaciji sa državnim subvencijama i podrškom, proizvođačima pomoći da ostvare konkurentniji položaj na međunarodnom tržištu, kao i da obezbede održivost svojih gazdinstava.
U svetlu ovih dešavanja, srpski proizvođači maline su optimistični, ali svesni izazova koji ih očekuju. Izazov će biti ne samo obezbeđivanje kvaliteta proizvoda, već i pronalaženje načina za efikasno tržišno pozicioniranje kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i rast ovog važnog sektora.
