KNjIGA koju je „s nogu“ napisao pustolov, polihistor, ratnik i obaveštajac Patrik Li Fermor pod imenom „Vreme darova: Pešice do Konstantinopolja od Huka u Nizozemskoj do Srednjeg Dunava“ objavljena je u izdanju „Službenog glasnika“, u prevodu Danijele Jovanović. Ovaj putopis, čijeg su autora Britanci nazvali „kombinacijom Indijane Džounsa, Džejmsa Bonda i Grejama Grina“, predstavljen je nedavno u kafe-knjižari „Glasnik“ u Beogradu.
Fermor pripada specifičnoj liniji ljudi u evropskoj kulturi, od Bajrona do Lorensa od Arabije, koji nisu pristajali na društvene konvencije. Književni kritičar Petar Arbutina je ukazao na to da je Fermor neverovatna figura. Kao dečak od 17 godina, 1933. godine, krenuo je da obiđe Evropu pešice, što je bio izuzetno hrabar poduhvat. Sa samo jednom funtom nedeljno, Fermor je planirao da „živi kao skitnica, hodočasnik ili lutajući učenjak“. Tokom svojih avantura, Fermor je često prelazio iz skromnog smeštaja u štalama do dvoraca plemića, ostavljajući iza sebe bogato svedočanstvo o svom putovanju.
Ovaj putopis nije samo sjajno napisan već predstavlja i odličan istorijski izvor. Urednica edicije „Saputnici“ u kojoj je knjiga objavljena, Gordana Milosavljević Stojanović, naglašava da je knjiga objavljena 1977. godine, kada je autor imao 62 godine. U njoj se sećanja mladog Fermora prepliću sa znanjem i bogatim iskustvom zrelog čoveka, što daje delu dubinu i emotivnu i saznajnu moć. Jezik kojim je Fermor pisao znatno se razlikuje od savremenog, sa dugim rečenicama i detaljnim opisima, što doprinosi specifičnom šarmu njegovog pisanja.
Fermor kroz Evropu putuje u „zakasnelom“ 20. veku, koji zapravo počinje 1918. godine. Petar Arbutina ističe da je ovo izuzetno svedočanstvo o vremenu kada je umirala dekadentna Evropa, poznata kao „Bel epoka“. Na zanimljiv način, Fermor je knjigu napisao skoro 50 godina posle svojih putovanja, što mu je omogućilo da sagleda svoja iskustva iz mladosti iz druge perspektive, sa distancom koja mu je dala priliku da ih postavi u pravi kontekst.
Osim što je knjiga avanturistički putopis, ona takođe istražuje složene kulturne i političke aspekte Evrope tog vremena. Fermor je bio svedok mnogih promena koje su se događale u društvu, što dodatno obogaćuje njegov narativ. Njegova sposobnost da oživi prošlost kroz svoje reči čini ga jedinstvenim autorom koji nadmašuje prosto putopisno pisanje.
Kroz svoje putovanje, Fermor ne samo da beleži krajobraze i ljude koje susreće, već se bavi i pitanjima identiteta, kulture i istorije. Njegov stil pisanja, bogat opisima i emotivnim refleksijama, poziva čitaoca da uroni u svet koji se polako gubi. Ova knjiga je, stoga, više od običnog putopisa; ona je i kulturni i istorijski dokument koji osvetljava promene u evropskom društvu.
Putovanje od Huka u Nizozemskoj do Srednjeg Dunava, koje Fermor opisuje, obeleženo je susretima sa raznolikim likovima, od običnih seljaka do aristokrata, čime se oslikava složenost i raznolikost evropskog društva. Njegova sposobnost da prepozna i prenese suštinske aspekte ljudske prirode i društvenih odnosa čini njegov rad izuzetno relevantnim i danas.
U zaključku, „Vreme darova“ predstavlja ne samo Fermorovu ličnu avanturu, već i duboko promišljanje o Evropi u tranziciji. Ova knjiga je neprocenjivo delo koje čitaocima pruža priliku da se povežu sa prošlošću, istražujući kako su se društvene norme i kulturni identiteti oblikovali kroz vreme. Patrik Li Fermor ostaje ne samo kao putnik, već i kao svedok jednog izgubljenog sveta, čije vrednosti i lekcije i dalje odjekuju u savremenom društvu.
