Poverenje građana Holandije u nauku postaje sve polarizovanije, pokazalo je novo istraživanje Instituta Ratenau. Prema izveštaju „NL Times“, sve više ljudi izražava ekstremne stavove, bilo vrlo visoko ili vrlo nisko poverenje u naučna istraživanja, dok se broj onih sa umerenim stavom smanjuje.
U anketi koja je obuhvatila oko 8.400 ispitanika, 34 odsto građana dalo je nauci najviše ocene poverenja, što predstavlja značajan porast u odnosu na 21 odsto iz 2021. godine. Ova promena ukazuje na rastuće poverenje u nauku među određenim segmentima populacije. Međutim, istovremeno, udeo onih koji su nauci dali ocenu ispod pet porastao je sa 10 odsto na skoro 15 odsto.
Srednja grupa, koja je ocenjivala nauku sa šest, sedam ili osam, sada čini nešto više od polovine ispitanih, što je pad u odnosu na gotovo 70 odsto iz prethodne studije. Ove brojke sugerišu da se javnost sve više deli u pogledu poverenja u nauku. I pored polarizacije, prosečna ocena poverenja u nauku porasla je sa 7,4 na 7,5.
Institut Ratenau smatra takav rezultat iznenađujućim, posebno s obzirom na opšti pad poverenja u institucije poput vlade, parlamenta, pravosuđa i medija. Ovaj fenomen može ukazivati na to da nauka, u poređenju sa drugim institucijama, uspeva da zadrži određeni nivo kredibiliteta u očima građana.
Geografske razlike su takođe izražene u istraživanju. Najviše poverenje u nauku imaju stanovnici velikih gradova, poput Utrehta sa 8,3, Ajndhovena sa 8,2 i Amsterdama sa osam. Nasuprot tome, najniže ocene zabeležene su u Opsterlandu, gde je poverenje u nauku iznosilo samo 5,1.
Građani Holandije generalno imaju više poverenja u istraživanja koja se bave zdravljem i vakcinama, dok su skeptičniji prema naučnim disciplinama koje se bave veštačkom inteligencijom i genetski modifikovanim organizmima. Ova skepse može biti rezultat nedavne javne debate o etici i sigurnosti ovih tehnologija, kao i o njihovim potencijalnim dugoročnim posledicama.
U svetlu ovih rezultata, postavlja se pitanje kako će se poverenje u nauku razvijati u budućnosti, posebno u kontekstu sve većih izazova sa kojima se društvo suočava, kao što su klimatske promene, zdravstvene krize i tehnološki napredak. Da bi se povratilo ili održalo poverenje, naučna zajednica bi mogla biti pozvana da poveća transparentnost i komunikaciju o svojim istraživanjima, kao i da aktivno uključuje javnost u diskusije o važnim naučnim pitanjima.
Ovo istraživanje predstavlja značajan uvid u percepciju nauke u Holandiji, a rezultati mogu poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i akcije koje će doprineti jačanju poverenja u naučne institucije i istraživanja.
