Holandski lekari beleže značajan porast u propisivanju lekova za mršavljenje, posebno onih koji se baziraju na semaglutidu, poznatim kao GLP-1 receptorskih agonista. Prema podacima holandske Fondacije za farmaceutske statistike, broj pacijenata koji koriste ove lekove porastao je na oko 80.000, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine.
Ovaj rast u upotrebi lekova usledio je nakon što su prošle godine ažurirane smernice u lečenju gojaznosti, koje su prvi put uključile lekove za mršavljenje. Pre toga, ovi lekovi su se uglavnom propisivali pacijentima sa dijabetesom. S novim smernicama, širi spektar pacijenata može da dobije lekove, ali pod strogim uslovima.
Da bi pacijent ostvario pravo na refundaciju, morao je da prođe kroz najmanje godinu dana zvaničnog programa promene životnog stila bez uspeha. Nakon tog perioda, pacijent i dalje mora da se pridržava programa, a kriterijumi se razlikuju u zavisnosti od lekova. „Ne možete jednostavno zatražiti lek bez konsultacija“, objašnjava Lizbet van Rosum, specijalistkinja interne medicine i profesorka za gojaznost na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu.
Pacijenti često emocionalno reaguju na gubitak težine. „Ljudi plaču od sreće kada konačno počnu da gube kilograme i vide smanjenje nivoa gojaznosti“, kaže lekar opšte prakse Bas van Houveling. On takođe naglašava da je medijska pažnja doprinela povećanju potražnje za ovim lekovima.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da pacijenti treba da budu svesni dugotrajne prirode upotrebe ovih lekova. „Masno tkivo kod gojaznosti je hronično blago upaljeno. Upala se smanjuje, ali bolest ne nestaje“, objašnjava Van Rosum. Iako mala grupa pacijenata može na kraju prestati sa upotrebom lekova, u većini slučajeva prekid terapije vodi ponovnom dobijanju težine.
Ova situacija ukazuje na rastući problem gojaznosti u Holandiji, koja kao i mnoge druge zemlje sveta, pokušava da se nosi sa ovim zdravstvenim izazovom. Iako su lekovi poput semaglutida postali dostupniji, stručnjaci naglašavaju važnost holističkog pristupa lečenju gojaznosti, koji uključuje promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i emocionalnom zdravlju.
U kontekstu sve veće upotrebe lekova za mršavljenje, postoji potreba za dodatnim istraživanjima kako bi se bolje razumele dugoročne posledice ovih terapija. Takođe, važno je razviti strategije koje će pomoći pacijentima da održavaju postignutu težinu i poboljšaju kvalitet svog života na održiv način.
