Hrvatska beleži snažan i otporan privredni rast, ali njegovo dugoročno očuvanje zahteva jačanje fiskalnih rezervi i reforme povezane sa ubrzanim starenjem stanovništva, navodi se u najnovijem Ekonomskom pregledu Hrvatske koji je danas objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ovaj izveštaj ukazuje na izazove s kojima se zemlja suočava u kontekstu održivosti privrednog rasta, dok se istovremeno suočava sa demografskim promenama.
Prema projekcijama OECD-a, hrvatski privredni rast će nakon 3,2 odsto u 2025. godini pasti na 2,7 odsto u 2026. i 2,4 odsto u 2027. godini. Ove brojke ukazuju na postepeno usporavanje domaće tražnje, što može imati dalekosežne posledice po ekonomsku stabilnost i prosperitet zemlje. U svetlu ovih procena, analitičari ističu potrebu za hitnim reformsama kako bi se obezbedila održivost privrednog rasta u budućnosti.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na usporavanje rasta je ubrzano starenje stanovništva. Hrvatska se suočava sa demografskim izazovima, uključujući smanjenje radne snage i povećanje troškova zdravstvene zaštite i penzija. Starenje populacije može značajno uticati na ekonomske resurse i fiskalnu stabilnost, pa je važno da vlada preduzme mere za jačanje fiskalnih rezervi i podršku radnoj snazi.
Inflacija u Hrvatskoj bi, prema očekivanjima, trebalo da se smanji na 3,3 odsto u 2026. i 2,5 odsto u 2027. godini. Ova procena daje dodatni optimizam, s obzirom na to da su visoke stope inflacije tokom prethodnih godina izazvale zabrinutost među građanima i poslovnom zajednicom. Smanjenje inflacije može doprineti stabilizaciji ekonomije i povećanju poverenja potrošača.
OECD takođe naglašava važnost strukturnih reformi koje bi mogle pomoći u jačanju otpornosti ekonomije. To uključuje unapređenje obrazovnog sistema, povećanje investicija u istraživanje i razvoj, kao i jačanje institucionalnog okvira za poslovanje. Ove reforme su ključne za stvaranje konkurentnijeg okruženja koje će privući strana ulaganja i podstaći domaće preduzetništvo.
U ovom kontekstu, vlada Hrvatske ima ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih politika koje će omogućiti dugoročni održiv rast. Mnogi stručnjaci preporučuju povećanje ulaganja u infrastrukturu i zelene tehnologije, što može doprineti ne samo ekonomskom razvoju, već i smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.
Osim toga, važno je napomenuti da će Hrvatska, kao članica Evropske unije, imati koristi od fondova i programa koji su dostupni za podršku ekonomskom razvoju i reformama. Pristup ovim sredstvima može pomoći u ublažavanju efekata starenja stanovništva i doprineti jačanju fiskalnih rezervi.
Uprkos izazovima, Hrvatska ima potencijal da izgradi otporniju i održiviju ekonomiju. Sa pravim pristupom i politikama, moguće je prevazići demografske prepreke i obezbediti prosperitet za sve građane. Saradnja između vlade, privrede i civilnog društva biće ključna za uspeh ovih napora.
Sve u svemu, izveštaj OECD-a pruža važan uvid u trenutnu ekonomsku situaciju u Hrvatskoj i skreće pažnju na hitnost reformi koje su potrebne za očuvanje stabilnosti i rasta. Usmeravanje ka održivom razvoju i jačanju fiskalnih rezervi predstavlja izazov, ali i priliku za unapređenje kvaliteta života građana u budućnosti.
