Zagreb – Uvoz hrane u Hrvatsku tokom poslednjih deset godina dostigao je iznos od 6,5 milijardi evra, dok domaća proizvodnja ne uspeva da prati taj rast. Ova tema postala je veoma alarmantna i bila je u fokusu nedavne konferencije o hrani koja se održala u Zagrebu. Prema izveštajima, ukoliko bi granice Hrvatske bile zatvorene na samo nedelju dana, zemlja bi se suočila s ozbiljnim problemima u snabdevanju hranom.
Na policama trgovina dominiraju uvozni proizvodi, a problem prekomernog uvoza hrane dublji je nego što se na prvi pogled može činiti. Hrvatski trgovci nisu jedini krivci, pošto i domaći proizvođači često uvoze gotove proizvode ili sirovine koje zatim plasiraju pod domaćim brendovima. „Svi trgovci se trude da nabave što više domaćih proizvoda, ali jednostavno ne možemo da obezbedimo dovoljno voća, povrća, svinjetine i junetine“, izjavio je Martin Evačić, predsednik izvršnog odbora HUP – Udruženja trgovine.
Na listi najčešće uvoznih namirnica, uz meso, posebno se ističe mleko. „Nedostatak mleka je izuzetno izražen. Naši kapaciteti su na nivou od 40 do 45 posto, posebno kada se radi o trajnom mleku“, upozorio je Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore.
Jedan od retkih pozitivnih segmenata u domaćoj poljoprivredi jeste proizvodnja žitarica i uljarica. Hrvatska izvozi kukuruz, pšenicu i soju, međutim, proizvodi koji se dobijaju od ovih sirovina, poput brašna i gotovog testa, u velikoj meri se uvoze. Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, naglasio je da Hrvatska uvozi poboljšivače pšenice, brašno i gotovo testo, te da planiraju ulaganja u mlinarske kapacitete kako bi povećali domaću proizvodnju.
Prema rečima Aleksandra Mešića, dekana Agronomskog fakulteta, jedan od ključnih problema leži u zastarjeloj strukturi hrvatske poljoprivrede koja se još uvek oslanja na metode koje su se koristile u vreme naših dedova i baka. „Način na koji smo do sada radili nije dao rezultate. Imamo potencijal za kvalitet i konkurentnost, ali nam nedostaje znanje i moderna tehnologija“, naglasio je Mešić.
Zaključci sa konferencije jasno ukazuju na to da hrvatska poljoprivreda ima potencijal, ali da ga mora ozbiljno razvijati kako bi izbegla potpunu zavisnost od hrane iz zemalja poput Nemačke, Danske i Holandije. U trenutnim okolnostima, oslanjanje na uvoz hrane može izazvati ozbiljne probleme u snabdevanju, posebno u nepredviđenim situacijama.
Stanje u hrvatskoj poljoprivredi zahteva hitnu reakciju i preispitivanje trenutnih praksi. Povećanje domaće proizvodnje, ulaganje u savremene tehnologije i jačanje znanja među proizvođačima ključni su za budućnost ovog sektora. U tom smislu, potrebna su ulaganja u obrazovanje i obuku, kao i podrška inovativnim pristupima koji bi omogućili održiv razvoj poljoprivrede.
Hrvatska mora preuzeti aktivne korake kako bi osigurala sigurnost u snabdevanju hranom i smanjila uvoz. Povećanjem domaće proizvodnje i unapređenjem poljoprivredne infrastrukture, Hrvatska može stvoriti stabilniji i otporniji sektor koji će biti u stanju da odgovori na izazove budućnosti. Bez preispitivanja i promene pristupa, zemlja će se suočiti sa sve većim problemima u obezbeđivanju hrane za svoje stanovništvo.
