Hrvatska ekonomija je u drugom kvartalu 2025. godine zabeležila rast od 3,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što predstavlja ubrzanje u odnosu na rast od 2,9 odsto u prvom kvartalu. Ove podatke je objavio Državni zavod za statistiku (DZS) u Zagrebu. Ovaj rast ukazuje na oporavak i jačanje ekonomske aktivnosti u zemlji, što je pozitivna vest za sve sektore privrede.
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo ovom rastu je potrošnja domaćinstava, koja je u drugom tromesečju porasla za 4 odsto međugodišnje. Ovaj rezultat je značajno bolji u odnosu na prvi kvartal, kada je rast bio samo 1,7 odsto. Porast potrošnje domaćinstava najviše se odrazio na promet u trgovini na malo i ugostiteljskim uslugama, što ukazuje na povratak potrošača u prodavnice i restorane nakon perioda ekonomske nestabilnosti.
Bruto fiksne investicije su takođe zabeležile značajan rast, skočivši za 5,2 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Ovaj rezultat je bolji nego u prvom tromesečju 2025. godine, kada su investicije rasle po stopi od 4,5 odsto. Ovaj trend ukazuje na to da preduzeća ponovo ulažu u razvoj i proširenje svojih kapaciteta, što može doprineti daljem ekonomskom rastu.
Međutim, državna potrošnja je u drugom kvartalu bila nešto slabija, sa rastom od 2,4 odsto u poređenju sa 5,8 odsto u prvom kvartalu. Ovaj pad može biti rezultat smanjenja javne potrošnje usled fiskalnih restrikcija ili promena u politici trošenja.
Izvoz je takođe zabeležio rast, ali je bio sporiji u poređenju sa prvim kvartalom. U drugom kvartalu 2025. godine, hrvatski izvoz porastao je za 1,6 odsto, dok je uvoz porastao za 3,3 odsto. Ovi podaci sugeriraju da je međunarodna trgovina i dalje izazov, sa sporijim tempom rasta u odnosu na prethodne periode.
Na kvartalnom nivou, hrvatski bruto domaći proizvod (BDP) je porastao za 1,2 odsto u drugom tromesečju, što ukazuje na stabilnost i rast ekonomije i u kratkoročnom periodu. Ovi podaci su važni za postavljanje politike i strategija za budući razvoj hrvatske ekonomije, s obzirom na to da je stabilan rast BDP-a ključan za oporavak od krize izazvane pandemijom.
U svetlu ovih rezultata, analitičari ističu da bi Hrvatska mogla da se suoči sa izazovima u održavanju ovakvog rasta u godinama koje dolaze, posebno s obzirom na globalne ekonomske faktore kao što su inflacija, promene u potražnji i međunarodnim trgovinskim odnosima. Takođe, neizvesnost oko budućih ekonomskih politika i fiskalnih mera može uticati na poslovno okruženje i investicije.
Hrvatska vlada je pozvala na dalju podršku preduzećima i domaćinstvima kako bi se obezbedio kontinuirani ekonomski rast. Fokus na razvoj infrastrukture, inovacije i jačanje domaće proizvodnje biće ključni faktori za održavanje pozitivnih trendova u ekonomiji.
U zaključku, ekonomija Hrvatske pokazuje znake oporavka i rasta, ali je važno da se nastavi sa radom na jačanju temelja ekonomskog sistema. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako se ovi trendovi razvijaju i kako će se prilagođavati izazovima koji se pojavljuju na globalnom tržištu.
