ZAGREB – Hrvatska ekonomija je, prema prvoj preliminarnoj proceni, u prvom kvartalu 2025. godine zabeležila realan rast od 2,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj rast predstavlja usporenje u odnosu na četvrti kvartal 2024. godine kada je zabeležen rast od 3,9 odsto, prema izveštaju Državnog zavoda za statistiku (DZS).
U izveštaju se ističe da je potrošnja hrvatskih domaćinstava u prvom kvartalu 2025. godine porasla za 1,7 odsto međugodišnje. Ovaj rast je uglavnom rezultat povećanja u maloprodaji i ugostiteljskim uslugama. Takođe, državna potrošnja je zabeležila rast od 5,8 odsto, dok su bruto investicije u osnovni kapital porasle za 4,5 odsto. Ipak, svi ovi rezultati su nešto slabiji u poređenju sa četvrtim kvartalom 2024. godine, kada je potrošnja domaćinstava rasla za 6,3 odsto, državna potrošnja za 8,9 odsto, a bruto investicije za 9,5 odsto.
Pored toga, u prvom kvartalu 2025. godine, hrvatski uvoz je porastao za 8,8 odsto, dok je uzvoz porastao za 6 odsto. Ova situacija je negativno uticala na ukupni bilans, što dodatno naglašava izazove s kojima se hrvatska ekonomija suočava. Na kvartalnom nivou, sezonski prilagođeni bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 0,3 odsto, što takođe predstavlja usporavanje u odnosu na 1,2 odsto rasta u četvrtom kvartalu 2024. godine.
Ekonomisti ukazuju da usporavanje rasta može biti rezultat više faktora, uključujući globalne ekonomske prilike, inflaciju i promene u potrošačkoj potražnji. Iako su domaćinstva zabeležila rast potrošnje, ekonomisti ističu da se mora obratiti pažnja na inflacione pritiske koji mogu uticati na potrošačke navike.
Naime, inflacija je i dalje prisutna u ekonomiji, što može uticati na kupovnu moć građana. Mnogi potrošači su suočeni s povećanjem cena osnovnih životnih namirnica i usluga, što može dovesti do smanjenja potrošnje u narednim mesecima. U tom kontekstu, analitičari ukazuju na potrebu za dodatnim merama ekonomskih politika koje bi mogle pomoći u stabilizaciji situacije i stimulisanju rasta.
S obzirom na globalne ekonomske trendove, Hrvatska će se morati suočiti s brojnim izazovima u narednim kvartalima. Očekuje se da će međunarodni faktori, poput promena u trgovinskim odnosima i globalnih ekonomskih kretanja, imati značajan uticaj na hrvatsku ekonomiju. Ove promene mogu uticati na izvoz, što dodatno naglašava potrebu za diversifikacijom ekonomskih aktivnosti.
Pored toga, ulaganja u infrastrukturu i inovacije mogu biti ključna za budući rast. Stručnjaci smatraju da bi Hrvatska trebala da se fokusira na razvoj sektora koji mogu doprineti održivom razvoju, kao što su obnovljivi izvori energije, digitalizacija i turizam. Ove oblasti mogu otvoriti nova radna mesta i povećati konkurentnost hrvatske ekonomije na globalnom tržištu.
U zaključku, iako je Hrvatska zabeležila određeni rast u prvom kvartalu 2025. godine, izazovi sa kojima se suočava ukazuju na potrebu za proaktivnim pristupom u ekonomskim politikama. Usmeravanje resursa ka sektorima koji mogu doprineti dugoročnom razvoju biće ključno za održavanje pozitivnih ekonomskih trendova i unapređenje životnog standarda građana. S obzirom na trenutne globalne okolnosti, hrvatska ekonomija će morati da se prilagođava i da traži nove načine za rast i razvoj.
