Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić naglasio je tokom otvaranja 29. stručne konferencije „Finansijsko tržište“ da je finansijska otpornost ključna za stabilnost bankarskog sektora, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih trendova. On je istakao da su aktuelna vremena za hrvatski bankarski sektor povoljna, ali je naglasio da su dugoročni trendovi zabrinjavajući, te da je važno da banke budu spremne na moguće rizike.
Vujčić je u svom uvodnom obraćanju izneo podatke o trenutnom stanju u bankarskom sektoru, koji se nalazi u zreloj fazi ciklusa, beležeći rekordnu profitabilnost i najniži nivo neprihodonosnih kredita. Međutim, upozorio je da dobra vremena ne traju zauvek i da se ciklički rizici nakupljaju, dok viškovi kapitala opadaju zbog bržeg rasta imovine i isplata dobiti.
On je istakao da HNB primenjuje proaktivnu makrobonitetnu politiku, ali je naglasio potrebu za jačanjem otpornosti bankarskog sektora dok su uslovi povoljni. Iako je trenutna situacija stabilna, Vujčić je upozorio da slabija kapitalna pozicija banaka u slučaju krize može dovesti do smanjenja kreditiranja privrede, što bi moglo dodatno pogoršati ekonomske uslove.
„Stvari sada izgledaju dobro, ali treba biti oprezan“, rekao je Vujčić, dodajući da se u makroekonomskim kretanjima za Hrvatsku trenutno može reći da su pozitivna. Ipak, upozorio je na akumulaciju makroekonomskih neravnoteža koje bi mogle ugroziti stabilnost.
Prema njegovim rečima, privredna aktivnost u zemlji je znatno iznad nivoa pre pandemije, ali se i dalje primećuje rast makroekonomskih neravnoteža. Hrvatska se, kako je rekao, nalazi među zemljama EU sa najizraženijom kombinacijom rasta kredita i visokih cena stambenih nekretnina u odnosu na dohotke. Ovi pokazatelji ukazuju na nakupljanje ranjivosti, što može biti opasno za budućnost.
Vujčić je takođe napomenuo da su profitabilnost i likvidnost banaka na istorijski visokim nivoima, dok je kreditni kvalitet na najboljem nivou u poslednje dve decenije. Ipak, ukazao je na smanjenje viškova kapitala, što predstavlja potencijalni rizik. Ova situacija se može objasniti bržim rastom rizikom ponderisane imovine i isplatama dobitaka.
Guverner je upozorio da se viškovi kapitala, koji su nekada bili značajni za Hrvatsku, sada smanjuju, što zemlju dovodi ispod evropskog proseka. Ovo je razlog za zabrinutost i potrebu za razmišljanjem o tome kako se nositi sa rizicima koji bi mogli nastati u budućnosti.
Takođe, naglasio je da kreditni ciklus nastavlja da se ubrzava, što se posebno odnosi na delatnosti čiji prihodi znatno variraju s privrednim ciklusom, poput građevinarstva. Vujčić je istakao da je potrebno posebno obratiti pažnju na ovakve sektore kako bi se izbegle potencijalne ekonomske krize.
U zaključku, Vujčić je poručio da iako je trenutna situacija u hrvatskom bankarskom sektoru povoljna, potrebno je ostati oprezan i pripremljen za izazove koji bi mogli nastati usled promena u ekonomskom okruženju. Ova analiza ukazuje na važnost kontinuiranog praćenja makroekonomskih pokazatelja i prilagođavanja politika kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i otpornost bankarskog sektora u Hrvatskoj.
