Hrvatska narodna banka (HNB) danas je objavila revidirane makroekonomske prognoze koje ukazuju na smanjenje predviđenog privrednog rasta Hrvatske. Prema novim procenama, očekuje se da će bruto domaći proizvod (BDP) ove godine porasti za 3 odsto, dok će u 2026. godini rasti po stopi od 2,8 procenata. Inflacija, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), predviđa se na 4,4 odsto u 2025. i 3,4 odsto u 2026. godini.
Ova promena u prognozama dolazi nakon što je HNB u septembru najavio da će hrvatski BDP rasti za 3,2 odsto u 2025. godini i za 2,9 odsto u 2026. godini, uz inflaciju od 4,2 odsto u 2025. i 2,8 odsto u 2026. godini. Ove revizije ukazuju na oprezniji pristup u oceni budućih ekonomskih kretanja.
Izveštaj HNB-a naglašava da će domaća potražnja ostati ključni motor rasta hrvatske ekonomije. Međutim, banke ističu i niz faktora koji će usporiti privredni rast. Usporavanje rasta realnih dohodaka, manje stimulativna fiskalna politika i očekivani manji doprinos potrošnje i investicija predstavljaju izazove za dalji ekonomski razvoj zemlje.
HNB takođe upozorava na moguće negativne posledice globalnih ekonomskih kretanja, kao što su inflacija i kamatne stope, koje bi mogle dodatno uticati na domaću ekonomiju. Ova situacija postavlja dodatni pritisak na vladu da preduzme odgovarajuće mere kako bi podržala privredni rast i stabilnost.
U svetlu ovih informacija, stručnjaci sugerišu da bi Hrvatska trebala da se fokusira na jačanje investicija i povećanje produktivnosti kako bi se osiguralo dugoročno održiv ekonomski rast. Takođe, postoji potreba za unapređenjem poslovne klime u zemlji kako bi se privukli strani investitori i podstakle domaće firme.
Kao deo svojih napora da se suoči sa ovim izazovima, hrvatska vlada može razmotriti različite fiskalne i monetarne mere, uključujući smanjenje poreza, povećanje javnih investicija i podršku malim i srednjim preduzećima. Takođe, poboljšanje obrazovanja i obuke radne snage može doprineti povećanju konkurentnosti i inovativnosti u privredi.
Na kraju, važno je napomenuti da se predviđanje ekonomske budućnosti uvek suočava sa brojnim neizvesnostima. Globalni događaji, kao što su promene u trgovinskim odnosima, politička nestabilnost ili prirodne katastrofe, mogu značajno uticati na ekonomske prognoze. Hrvatska će stoga morati da ostane fleksibilna i prilagodljiva kako bi se suočila sa ovim izazovima i osigurala stabilan ekonomski rast u budućnosti.
U svetlu ovih novih prognoza, važno je da svi akteri u ekonomiji – vlada, preduzeća i pojedinci – budu svesni trenutnih ekonomskih uslova i da deluju proaktivno kako bi se osigurala stabilnost i rast. Samo zajedničkim naporima možemo prevazići izazove koji su pred nama i stvoriti bolju ekonomsku budućnost za sve građane Hrvatske.
