Hrvatska je nedavno poslala diplomatsku notu Crnoj Gori, zahtevajući povrat imovine pripadnicima hrvatske manjine u gradovima Tivat i Dobrota. Prema informacijama koje su objavili hrvatski mediji, reč je o 51 porodici iz Tivta koja do danas nije primila nikakvu naknadu za imovinu koja je vekovima bila u njihovim rukama. Oduzimanje imovine devedesetih godina prošlog veka, posebno u oblasti Dobrote, dodatno komplikuje situaciju.
Hrvatska ističe da je pitanje vraćanja imovine od suštinskog značaja ne samo za hrvatsku zajednicu u Crnoj Gori, već i za samu Crnu Goru, posebno ako želi da postane članica Evropske unije. U noti se naglašava da je imovina oduzeta raznim mahinacijama i nejasnim upisima u katastarske i druge evidencije tokom agresije na Hrvatsku. Ova situacija predstavlja izazov za odnose između dve zemlje, ali i za status i prava manjinskih zajednica.
U poslednjim godinama, pitanje prava manjina i vraćanja oduzete imovine postalo je sve aktuelnije u regionu. Mnoge manjinske zajednice suočavaju se s izazovima vezanim za imovinska prava, što stvara tenzije između država i manjina. Hrvatska manjina u Crnoj Gori, koja se suočava s ovim problemima, traži pravdu i priznanje svojih prava.
Važno je napomenuti da je Crna Gora, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, pod pritiskom da ispuni određene standarde u oblasti ljudskih prava i zaštite manjinskih zajednica. Povrat imovine i rešavanje pitanja koja se tiču manjina predstavljaju ključne aspekte u procesu pristupanja EU. Ove teme su od velikog značaja za stabilnost i prosperitet regiona.
Osim toga, vraćanje imovine može doprineti jačanju međusobnog poverenja između hrvatske i crnogorske zajednice, što je ključno za izgradnju boljih odnosa. Naime, kroz dijalog i saradnju, moguće je pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
Hrvatska je u svojoj noti istakla da je važno da se problem reši na način koji će biti pravedan i transparentan. Vraćanje imovine ne bi trebalo da bude samo formalnost, već proces koji će osigurati da se prava pripadnika hrvatske manjine u Crnoj Gori poštuju i da se njihova istorijska pravda ispravi.
U ovom kontekstu, od suštinskog je značaja da se postigne saradnja između dva društva kako bi se prevazišle prepreke i uspostavili temelji za budući suživot. Procesi kao što su vraćanje imovine i rešavanje pitanja manjinskih prava mogu biti dugotrajni i složeni, ali su neophodni za izgradnju stabilnog društva.
Takođe, treba napomenuti da je međunarodna zajednica često uključena u ovakve procese, pružajući podršku manjinskim zajednicama i osiguravajući da se njihova prava poštuju. Očekuje se da će se međunarodni akteri angažovati i u ovom slučaju, pružajući dodatnu podršku hrvatskoj manjini u Crnoj Gori.
U zaključku, pitanje vraćanja imovine hrvatskoj manjini u Crnoj Gori predstavlja izazov koji zahteva pažnju i ozbiljan pristup. Ova situacija može imati dugoročne posledice na odnose između dve zemlje, kao i na stabilnost i prosperitet regiona. Samo kroz dijalog, saradnju i poštovanje prava manjinskih zajednica moguće je prevazići postojeće tenzije i izgraditi bolje sutra za sve. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da je pitanje vraćanja imovine ključno za budućnost hrvatske manjine u Crnoj Gori, ali i za samu Crnu Goru na putu ka evropskim integracijama.
