Hrvatska vlada je nedavno usvojila novi paket antiinflacionih mera, koji uključuje zamrzavanje cena gasa i struje do kraja godine, kao i uvođenje dodatnih poreza za turističke poslenike. Premijer Andrej Plenković je najavio ove mere u nastojanju da se suzbije inflacija koja je u Hrvatskoj dostigla najviši nivo u Evropskoj uniji. Kako bi se dodatno napunio budžet, preduzeća sa visokim dobicima će plaćati veće poreze, dok će porez na penzije biti ukinut od 1. januara.
Reakcije na ovaj paket mera su bile burne. Hana Matić iz udruženja „Spasimo male iznajmivače“ izrazila je nezadovoljstvo zbog povećanja poreza na iznajmljivanje nekretnina, koji će za neke iznajmljivače porasti i do 100%. Ona je ocenila da je to bahati potez vlade i upozorila da su porezi već prošle godine povećani za 500%. Matićeva je istakla da je ovaj potez samo priznanje da je stranka HDZ dovela zemlju do ivice.
Prema njenim rečima, dodatni porez na dobit od 50% ima za cilj da krpi budžet, ali će to neminovno dovesti do povećanja cena i inflacije, što će dodatno negativno uticati na prihode građana koji se bave turizmom. Dr. Ivan Rimac, politički analitičar, smatra da su mere fokusirane na prikupljanje sredstava za budžet, dok su smanjenje troškova i reforme lokalnih zajednica zanemarene. U Hrvatskoj, od 500 lokalnih samouprava, samo 30 ima prihode dovoljno velike da normalno funkcionišu.
Osim toga, zamrzavanje plata u javnom sektoru do kraja ove i iduće godine izazvalo je zabrinutost među zaposlenima. Sindikati su tražili nova povećanja, ali će to teško biti ostvareno, s obzirom na to da su plate u javnom sektoru prethodno drastično povećane. Plenković tvrdi da su prosečne plate porasle za 108% i sada iznose 1.555 evra. Međutim, mnogi građani ne osećaju poboljšanje životnog standarda, a statistika pokazuje da su cene porasle od kada je Hrvatska uvela evro.
Kritičari ukazuju na to da su troškovi života u Hrvatskoj postali znatno viši, a plate stagniraju u poređenju sa zemljama EU. Iako vlada ističe da su penzije povećane, više od trećine penzionera živi na granici siromaštva. Ova situacija stvara osećaj disonance između političkih izjava i stvarnosti koju građani proživljavaju. Mnogi smatraju da su političari, koji su sebi dramatično povećali plate, odvojeni od stvarnog života u kojem se većina građana bori sa svakodnevnim troškovima.
U svetlu ovih mera, očekuje se da će se nezadovoljstvo među građanima povećati, posebno u sektoru turizma, koji je ključan za hrvatsku ekonomiju. U narednim mesecima, kako se sezona turizma približava, će se pokazati kako će ove mere uticati na poslovanje i život građana u Hrvatskoj.
Vlada nastavlja da ističe da građani žive bolje nego pre deset godina, ali je očigledno da većina to ne oseća. Pravi izazov za vladu će biti kako balansirati između potrebnog prikupljanja sredstava za budžet i očuvanja životnog standarda svojih građana, dok se bori sa inflacijom koja i dalje raste. Potrebne su hitne reforme kako bi se osiguralo da lokalne samouprave postanu samoodržive i da se smanje troškovi života koji konstantno rastu.
