Hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu, Tomislav Sokol, ponovo je izazvao oštre reakcije svojim izjavama u Skupštini Crne Gore, gde je jasno dao do znanja da Zagreb ne predstavlja prepreku na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji, već da su to Beograd i „velikosrpske snage“. Tokom rasprave na sednici Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Sokol je naglasio da Crna Gora mora ostati samostalna i suverena, kako bi ostvarila svoj cilj pristupanja EU.
Sokolova izjava da Crna Gora ne sme dozvoliti uticaj Srbije i Rusije izazvala je brojne komentare među crnogorskim zvaničnicima i analitičarima. On je podsetio da postoje mnoge provokacije, uključujući podizanje spomenika ratnim zločincima i pitanje odštete hrvatskim logorašima, što dodatno komplikuje odnose između dve države. Sokol je upozorio da je glavni problem u Crnoj Gori strani uticaj, posebno iz Beograda i Moskve, dok se kriminal u zemlji može posmatrati kao sekundarni problem.
Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, komentarisao je Sokolove izjave, ističući da ga one ne iznenađuju, jer su slični nastupi viđeni više puta. On je izrazio zabrinutost da će Crna Gora na kraju popustiti pred pritiscima suseda kako bi zatvorila poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku. Dajković je naglasio da Sokolov politički rad deluje kao širenje mržnje prema srpskom narodu i da se nada da će crnogorski premijer Milojko Spajić imati snage da zaštiti crnogorske državne interese.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja je i odšteta za bivše hrvatske logoraše iz Morinja. Prema nekim izvorima iz Zagreba, Crna Gora bi mogla pristati na isplatu odštete između 15 i 17 miliona evra, uprkos prethodnim sudskim presudama koje su već priznale odgovornost Crne Gore. Ovaj potez bi mogao izazvati dodatne tenzije, s obzirom na to da je pitanje odštete još uvek nerešeno na širem pravnom i političkom nivou.
S obzirom na Sokolove stavove i pritiske iz Zagreba, postavlja se pitanje kako će se Crna Gora postaviti prema ovim izazovima. Dajković je izrazio nadu da će crnogorski premijer uspeti da odbrani interese crnogorske države, uprkos Sokolovim naporima da podrži anti-srpske sentimenta unutar Crne Gore.
U poslednjih nekoliko godina, odnosi između Crne Gore i Hrvatske su bili obeleženi brojnim tenzijama, koje su često imale korene u istorijskim pitanjima i ratnim zločinima iz devedesetih godina. Sokolove izjave o „velikosrpskim naporima“ samo su dodatno zakomplikovale već napete odnose između dve države. Ovakva retorika može imati dugoročne posledice na političku stabilnost u regionu, kao i na odnose između različitih etničkih zajednica unutar Crne Gore.
Crna Gora se suočava sa težim izazovima na putu ka Evropskoj uniji, a pritisci iz Zagreba i Beograda dodatno otežavaju situaciju. U ovom kontekstu, važno je da crnogorske vlasti nađu način da očuvaju suverenitet zemlje i zaštite nacionalne interese, dok istovremeno rade na unapređenju odnosa sa susednim državama.
Analitičari ističu da je neophodno da Crna Gora preispita svoje strategije i pristupe u pregovorima sa EU, kao i u odnosima sa susedima, kako bi osigurala stabilnost i napredak. U tom smislu, komunikacija i dijalog sa svim relevantnim akterima, uključujući Hrvatsku, postaju ključni za budućnost Crne Gore i njen evropski put.
