Potpredsednik hrvatske Vlade i ministar odbrane Ivan Anušić nedavno je izazvao veliku pažnju javnosti nakon što je priznao da je na koncertu Marka Perkovića Tompsona uzvikivao ustaški poklič „Za dom spremni“. Ova izjava je došla u trenutku kada se Anušić nalazio u Izraelu, gde je trećeg dana svog boravka odao počast žrtvama Holokausta u memorijalnom centru Jad Vašem.
Prema izveštajima hrvatskih medija, Anušić je tom prilikom istakao razmere „istorijskog zla nacizma“, podsećajući na činjenicu da je tokom Holokausta ubijeno šest miliona Jevreja. Na svom Fejsbuk profilu je napisao: „Stroj smrti nacističkog režima i danas nas ostavlja nemima pred nezamislivim zločinima koje je čovek čoveku bio u stanju da učini.“ Ova izjava ukazuje na njegovu svest o zločinima iz prošlosti, ali je izazvala i brojne kontroverze zbog njegovih prethodnih izjava i postavki.
U svom obraćanju, Anušić je naglasio da „Jad Vašem kao memorijalni centar posvećen žrtvama Holokausta još jednom nas podseća na istorijsko zlo nacizma“. Jad Vašem je poznat kao svetski centar sećanja i informisanja o sistemskom ubijanju i mučenju Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Ovaj centar igra ključnu ulogu u obrazovanju i očuvanju sećanja na žrtve Holokausta, čime se doprinosi globalnoj borbi protiv antisemitizma i drugih oblika mržnje.
Međutim, Anušićevo prisustvo na koncertu Marka Perkovića Tompsona, poznatog po svojim kontroverznim stavovima i pesmama koje se često povezuju sa nacionalizmom i ustaštvom, izazvalo je oštre kritike. Tokom koncerta, Anušić je priznao da je na pozive pevača „Za dom“ odgovarao sa „spremni“. Ove reči u mnogim krugovima doživljene su kao provokacija, s obzirom na to da se poklič „Za dom spremni“ često povezuje sa ustaškim režimom iz Drugog svetskog rata.
Anušić je u prošlosti izjavio da misli da Hrvatska i Evropa treba da se oslanjaju na vrednosti koje je Tompson definisao tokom koncerta, ističući demohrišćanske vrednosti koje, kako je rekao, „smo u ovom jednom evropskom ludilu pomalo zanemarili“. Ove reči su izazvale dodatne tenzije u društvu, s obzirom na to da mnogi smatraju da se ovakvi stavovi ne uklapaju u savremene evropske vrednosti.
Pitanje nacionalnog identiteta, kao i interpretacija istorije, ostaje izuzetno osetljiva tema u Hrvatskoj. Mnogi građani, kao i istoričari, ukazuju na potrebu za otvorenim dijalogom o prošlosti, kako bi se izbegle podele i podstakla izgradnja zajedničkog evropskog identiteta. U tom kontekstu, Anušićeve izjave često se kritikuju kao pokušaj rehabilitacije ustaških simbola i vrednosti, što može dodatno produbiti rasele u društvu.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da borba protiv antisemitizma i svih oblika mržnje zahteva zajednički napor. Održavanje sećanja na Holokaust, kao i edukacija o zločinima iz prošlosti, ključni su za sprečavanje ponavljanja sličnih tragedija u budućnosti. To podrazumeva i odgovornost javnih ličnosti, koje svojim izjavama i ponašanjem utiču na širu javnost.
Anušićeva poseta Jad Vašem i njegovo priznanje o prošlim izjavama stvaraju kontrast između njegove svesti o istorijskim zločinima i njegovih trenutnih stavova koji izazivaju kontroverze. Ovaj slučaj takođe ukazuje na širu dilemu u društvu o tome kako se nositi sa nasleđem prošlosti i kako izgraditi budućnost koja će biti zasnovana na toleranciji i međusobnom razumevanju.
