Vlada u Zagrebu donela je odluku da nekoliko državljana Crne Gore označi kao osobe koje nisu dobrodošle u Hrvatsku, među kojima se našao i sveštenik Srpske pravoslavne crkve (SPC) Mijajlo Backović. Ova odluka izazvala je značajnu pažnju medija, posebno onih u Crnoj Gori koji su bliski bivšem režimu Mila Đukanovića.
Na vrhu liste nepoželjnih osoba, pored Backovića, nalaze se i Radan Nikoić, bivši pripadnik Vojske Jugoslavije i predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. godine, kao i Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća, poznat po nacionalističkoj i antihrvatskoj retorici. Takođe, na listi su i Ivan Starčević, član NVO Matica Boke, i Mašan Ercegović, predsednik Saveta NVO Boke Kotorske.
Prema izjavama medija, ovim osobama se stavlja na teret „politički angažman“ u vezi sa uklanjanjem sporne ploče u Morinju, kao i javni istupi koji su, kako se navodi, omalovažavali žrtve rata u Hrvatskoj i vređali dignitet domovinskog rata. Ova situacija je dodatno pogoršala već napete odnose između Crne Gore i Hrvatske, koji su često bili obeleženi političkim tenzijama.
Sveštenik Backović je u razgovoru za medije izrazio zabrinutost zbog ovih optužbi, ističući da država koja se smatra evropskom i ozbiljnom treba da postupa u skladu sa tim standardima. On je takođe naveo da neki crnogorski mediji, analizirajući informacije iz Hrvatske, ponovo iznose stare spinove i time stvaraju pritisak na njega i njegovu porodicu. Backović je zatražio zaštitu od države Crne Gore i Ministarstva spoljnih poslova, naglašavajući potrebu za zaštitom svih pomenutih osoba u ovom izveštaju.
Ova situacija je odraz složenih odnosa između Crne Gore i Hrvatske, koji su često obeleženi nasleđem ratova iz devedesetih godina prošlog veka. Tokom ovog perioda, mnoge porodice su izgubile članove, a nacionalne tenzije su se povećavale. Iako su se odnosi između dve države poboljšali u poslednjim godinama, ovakve odluke ukazuju na to da i dalje postoje duboka razilaženja i nesuglasice, posebno u vezi sa pitanjima nacionalnog identiteta i ratne prošlosti.
Pored toga, postoje i strahovi da bi ovakve odluke mogle imati šire posledice na odnose između Srba i Hrvata u regionu, kao i na međunacionalne tenzije unutar Crne Gore, gde se i dalje oseća uticaj različitih nacionalnih i političkih grupacija. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakve odluke mogle doprineti daljem polarizovanju društva i otežati proces pomirenja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između Crne Gore i Srbije, kao i između Crne Gore i Hrvatske, posebno osetljivi i da je potrebno mnogo opreza i diplomatskog delovanja kako bi se izbegle potencijalne krize. Takođe, međunarodna zajednica bi trebala da igra aktivniju ulogu u posredovanju između ovih država, kako bi se osiguralo da se ne ponove traume iz prošlosti.
Sve u svemu, odluka hrvatske vlade da označi određene crnogorske državljane kao nepoželjne osobe predstavlja izazov ne samo za pogođene pojedince, već i za šire društvene odnose u regionu. Potrebno je više dijaloga i razumevanja kako bi se prevazišle istorijske podele i izgradila budućnost koja će biti zasnovana na miru i saradnji među narodima. U tom smislu, važno je da se svi akteri, uključujući vlade i civilno društvo, angažuju na smanjenju tenzija i promovisanju zajedničkih vrednosti.
