Istraživači iz Slovenije i Holandije sproveli su studiju koja otkriva iznenađujuće nalaze o uticaju kafe na ljude koji je konzumiraju, bez obzira na to da li sadrži kofein ili ne. U svetu se dnevno popije više od dve milijarde šolja kafe, a efekti kofeina su već dobro poznati. Međutim, za one koji žele smanjiti unos kofeina zbog anksioznosti ili problema sa spavanjem, kafa bez kofeina može biti bolja opcija nego što se ranije verovalo.
U istraživanju je učestvovalo 20 zdravih studenata koji su redovni konzumenti kafe. Pre početka studije, učesnici su spavali najmanje sedam sati, a zatim su proveli osam do 11 sati bez kafe, kao i dva sata bez hrane pre dolaska u laboratoriju. Nakon što su im izmereni osnovni moždani talasi i kardiovaskularni parametri, rešavali su zadatak mentalne aritmetike i auditivni „oddball“ test kako bi se procenile njihove kognitivne sposobnosti.
Učesnici su zatim podeljeni u dve grupe: jedna je dobila kafu bez kofeina (placebo grupa), dok je druga dobila istu dekofeinsku kafu, ali sa dodatkom kofeina u prahu. Nakon konzumacije kafe, učesnici su odmarali 30 minuta, a zatim su ponovili merenja kardiovaskularnih parametara i kognitivne testove.
Nalazi su pokazali da su i fiziološki odgovori i kognitivne funkcije učesnika pokazali promene nakon konzumacije kafe, međutim, skoro da nije bilo značajnih razlika između grupa koje su pile kofein i one koja nije. Obe grupe nisu pokazale značajno poboljšanje u mentalnoj aritmetici, ali je kafa, bez obzira na sadržaj kofeina, značajno skratila vreme reakcije u auditivnom testu. Iako je poboljšanje bilo statistički značajno samo u grupi koja je konzumirala kofein, rezultati sugeriraju da čak i placebo može imati snažan efekat.
Autori studije ukazuju na to da je ovo prvi put da se ovakav fenomen istražuje. Moguće je da je rezultat efekta očekivanja, koji potiče iz navike pijenja kafe. Pokazano je da redovni konzumenti kafe čak imaju skraćeno vreme reakcije kada samo osete miris kafe. EEG podaci su pokazali da su određeni moždani talasi povezani s kognitivnom obradom procesa bili pojačani nakon konzumacije kafe, iako je ovo bilo statistički značajno samo u grupi sa kofeinom.
Istraživači su takođe primetili značajan porast krvnog pritiska i smanjenje pulsa kod oba uzorka, što je uobičajen odgovor kod redovnih konzumenata kafe. Ovi rezultati sugeriraju da kofein nije jedini faktor koji nas pokreće ujutro, već da očekivanja i rutina vezana za jutarnju kafu igraju ključnu ulogu.
U zaključku, istraživači ističu da stimulansi koji oponašaju kafu mogu izazvati slične kognitivne i fiziološke odgovore kao prava kafa, što ukazuje na to da redovni konzumenti reaguju na napitke nalik kafi bez obzira na prisustvo kofeina. Ova studija otvara nova pitanja o ulozi očekivanja i navika u konzumaciji kafe.
