U Srbiji, nasilje koje izvršavaju žene često se zanemaruje, ali recentne presude ukazuju na to da su i žene sposobne za ekstremne zločine. Jedan od najsvirepijih slučajeva je presuda Aldini Lakoti iz Sjenice, koja je osuđena na doživotni zatvor zbog brutalnog ubistva svekrve Bajre Lakote. Ova presuda, koja je izazvala veliku pažnju javnosti, pokazuje da se žene mogu pretvoriti u hladnokrvne ubice, sposobne za svirepe zločine.
U trenutku kada se čeka pravosnažnost Lakotine presude, najdužu kaznu izdržava Beograđanka Ana Filipović, koja će provesti 37 godina iza rešetaka zbog učešća u ubistvu svoje trogodišnje ćerke Katarine Janković. Godine 2005. njen emotivni partner, Mališa Jevtović, brutalno je zlostavljao i ubio devojčicu, dok je Filipovićeva stajala pored i posmatrala. Umesto da potraže pomoć za dete, oni su je ostavili da umire, a kasnije su pokušali da prikriju zločin lažnom pričom o padu sa kreveta. Ovaj slučaj je izazvao zgražanje javnosti i postao je simbol monstruoznosti ljudskog ponašanja.
Sličan slučaj dogodio se 2015. godine, kada je glumica Teodora Viktorović ubila svoju majku i baku. Ova porodična tragedija se odigrala u Beogradu, gde je Viktorovićeva, zbog dugotrajne netrpeljivosti u porodici, ubila satarom Ljiljanu i Ivanku Đukić. Prvobitno osuđena na 30 godina, njena kazna je smanjena na 20 godina, ali je ona preminula tokom izdržavanja kazne u bolnici u Požarevcu.
Još jedan šokantan slučaj je ubistvo četvoročlane porodice Kazimirović u selu Jabukovac, gde su Maja Bađukić i njen partner Davor Pernić, zbog koristoljublja, brutalno ubili stariju porodicu. Maja je osuđena na 35 godina zatvora, dok je Pernić dobio 37 godina. Tokom suđenja je utvrđeno da je Maja manipulativno delovala prema svom partneru kako bi ga navela na zločin, što još jednom pokazuje složenost ljudskih odnosa i motivacije za zločin.
U julu 2019. godine, Beograđanka Jelena Špagović dobila je 30 godina zatvora zbog ubistva svoje komšinice, penzionerke Majde Garović. Motiv ovog brutalnog zločina takođe je bio koristoljublje, jer je Špagović dugovala starici novac. Nakon ubistva, ona je pokušala da prikrije tragove tako što je raskomadala telo i deo ostataka zapalila. Ovaj slučaj je dodatno osvetlio mračne strane ljudske prirode i sposobnost pojedinaca da izvrše najgore zločine iz sebičnih razloga.
Olivera Krsmanić iz Beograda je bila prva žena u Srbiji kojoj je izrečena maksimalna kazna od 40 godina robije. U 2005. godini, sa samo 20 godina, ubila je taksistu Nezira Šišića. Tokom suđenja, oslobođena je dela optužnice koja se odnosila na iznudu i drogu, ali ju je Apelacioni sud osudio na 15 godina zatvora za ubistvo.
Ovi slučajevi ukazuju na to da nasilje koje vrše žene nije isključivo povezano sa emocionalnim ili psihološkim poremećajem, već može biti motivisano i materijalnim razlozima. Pravosudni sistem u Srbiji pokazuje da je spreman da kazni žene koje su izvršile teške zločine, ali takođe postavlja pitanje o uzrocima takvog ponašanja i načinu na koji društvo može da reaguje na te probleme.
U zaključku, nasilje nad drugima, bilo da ga vrše muškarci ili žene, ostaje ozbiljan društveni problem. Potrebno je više edukacije i svesti o ovim pitanjima kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti. Ovi strašni primeri ukazuju na potrebu za pravim razumevanjem porodičnih odnosa, emocionalnih problema i društvenih pritisaka koji mogu dovesti do tragedije.
