Sofija – Bugarska vlada ima rok do 21. novembra da odluči o budućnosti rafinerije Lukoil Neftohim u Burgasu, izjavio je premijer te zemlje Rosen Željazkov. Ova izjava dolazi uoči samita lidera Evropske unije u Briselu, a rok je povezan sa američkim sankcijama usmerenim na ruske energetske kompanije, uključujući Rosnjeft i Lukoil.
Premijer Željazkov je naglasio da sankcije trenutno neće uticati na proizvodnju niti na snabdevanje naftnim derivatima u Bugarskoj. Međutim, on je upozorio da se rafinerija, zbog više od 50% ruskog vlasništva, tehnički nalazi pod režimom sankcija. Ovo stvara dodatne izazove za Bugarsku, koja se oslanja na tu rafineriju za svoje energetske potrebe.
Prema opštoj licenci američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), neophodne transakcije mogu da se obavljaju do isteka roka, što Sofiji ostavlja mesec dana da odluči o daljim merama. U tom periodu, vlada će morati da razmotri sve moguće opcije kako bi osigurala stabilnost energetskog sektora. Ova situacija je dodatno komplikovana trenutnim geopolitičkim tenzijama i ekonomskim pritiscima koji se javljaju usled sukoba u Ukrajini.
Bugarska narodna banka (BNB) je saopštila da procenjuje moguće efekte američkih sankcija na domaći finansijski sistem. Za sada, prema njihovim navodima, nisu identifikovani kreditni rizici koji bi mogli ugroziti finansijsku stabilnost. BNB je naglasila da banke samostalno procenjuju odnose sa pogođenim klijentima, te da se sve aktivnosti sprovode u skladu sa evropskim i nacionalnim propisima, uz stalnu koordinaciju sa Ministarstvom finansija i međunarodnim institucijama.
Rafinerija Lukoil Neftohim u Burgasu je jedna od najvećih u regionu i ključna je za snabdevanje Bugarske energentima. Bilo kakva promjena u njenom statusu može imati značajne posledice na ekonomiju zemlje. U slučaju da se odluči za prekid saradnje sa ruskim kompanijama, Bugarska bi mogla da se suoči sa ozbiljnim problemima u snabdevanju energentima, što bi moglo dovesti do povećanja cena i smanjenja dostupnosti goriva za potrošače.
Željazkov je istakao da je važno da se donese informisana odluka koja će uzeti u obzir sve aspekte situacije, uključujući ekonomske, političke i energetske aspekte. Takođe, naglasio je potrebu za diversifikacijom izvora snabdevanja energijom, kako bi se smanjila zavisnost od ruskih kompanija u budućnosti.
Dok se Bugarska suočava sa ovim izazovima, drugi evropski lideri će takođe biti zainteresovani za situaciju u zemlji, imajući u vidu da su energetske sankcije prema Rusiji u centru pažnje tokom poslednjih nekoliko godina. Evropska unija je već preduzela korake ka smanjenju zavisnosti od ruskih energenata, ali put do potpunog oslobađanja od ruske energije može biti dug i zahtevan.
U međuvremenu, premijer Željazkov će se sastati sa kolegama iz EU kako bi diskutovali o mogućim rešenjima i strategijama za očuvanje energetske stabilnosti u regionu. Očekuje se da će se na sastanku razgovarati o različitim opcijama, uključujući mogućnost povećanja uvoza energenata iz drugih zemalja, kao i poticanje investicija u obnovljive izvore energije.
S obzirom na trenutnu situaciju, Bugarska se suočava sa teškim izborima koji će imati dugoročne posledice po njenu ekonomiju i energetsku sigurnost. Odluka koju donese do 21. novembra biće ključna za budućnost rafinerije Lukoil Neftohim i celokupnog sektora energetike u zemlji.
