Predsednik Finske, Aleksander Stub, govorio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o trenutnoj situaciji u Ukrajini i ulozi Rusije pod vođstvom Vladimira Putina. On je istakao da su imperijalizam i ekspanzija „ugrađeni u DNK“ Rusije i njenog predsednika, naglašavajući da Putin ne želi da okonča rat zbog visokih političkih i društvenih troškova povlačenja vojnika, iako se ne čini da postigne značajne vojne uspehe. Stub je pozvao na pojačanje ekonomskog pritiska na Rusiju, uključujući sankcije i vojnu pomoć Ukrajini, kao što je isporuka oružja.
Stub je takođe ukazao na to da, iako trenutno ne vidi direktnu pretnju od Rusije, ta pretnja neće nestati nakon završetka rata, već će ostati prisutna za Evropu i Centralnu Aziju. Poljski ministar spoljnih poslova, Radoslav Sikorski, naglasio je da ishod rata u Ukrajini zavisi od toga ko će prvi popustiti, ističući da Rusija pokušava da testira otpornost ukrajinskog naroda.
Sikorski je primetio da Putin želi mir, ali pod uslovima koji uključuju kapitulaciju Ukrajine. Na tom fonu, on je ukazao na to da bombardovanje civilnog stanovništva ne dovodi do željenog rezultata, pozivajući se na istorijske primere. Nemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, komentarisao je promene u NATO-u, naglašavajući da Evropa postaje sve više odgovorna za sopstvenu bezbednost, dok se američka uloga smanjuje.
Pistorijus je ukazao na potrebu za pragmatičnim pristupom u rešavanju bezbednosnih kriza, dok je danska premijerka, Mete Frederiksen, govorila o interesu SAD za Grenland, naglašavajući da taj interes nije prošao. Ona je otvorena za razgovore o jačanju bezbednosnih aranžmana u Arktiku, ali je istakla da ne može postaviti cenu za Grenland.
Španski premijer, Pedro Sančez, naglasio je važnost jačanja evropske vojske kao odgovora na pretnje iz Rusije. On je istakao da je potrebno koordinisano delovati i da je Španija spremna da doprinese resursima. Takođe je ukazao na to da je važno ojačati kapacitete odbrane kako bi se zaštitila sloboda Evropljana.
Mađarski političar, Tisa Peter Mađar, govorio je o obnovi odnosa između Mađarske i Poljske nakon promene vlasti, naglašavajući potrebu za postizanjem mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine. On je ukazao na značaj saradnje zemalja Višegradske grupe i jačanja spoljašnjih granica Evrope.
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izneo je informacije o trenutnim broju ruskih vojnika u ukrajinskom zarobljeništvu, kao i o želji za razmenom „svi za sve“. U Minhen je naglasio da su mu važniji neposredni izazovi nego dugoročne prognoze, a takođe je istakao da je spreman da raspiše izbore ako se obezbedi dvomesečni prekid vatre.
Zelenski je ukazao na pritiske iz Vašingtona, naglašavajući da Ukrajina ne može da pravi teritorijalne ustupke kao „kompromis“ u pregovorima sa Rusijom. On je istakao da je važno nastaviti razgovore o miru, dok će Ukrajina nastaviti da insistira na članstvu u Evropskoj uniji, uprkos skepticizmu nekih evropskih lidera.
Konferencija je pokazala različite perspektive evropskih lidera o trenutnoj situaciji, ali je zajednički cilj svih učesnika bio jačanje bezbednosti i podrška Ukrajini u borbi protiv ruske agresije. U ovom trenutku, ključna pitanja ostaju kako ostvariti mir i stabilnost u regionu, a da se pritom ne ugrozi suverenitet i integritet Ukrajine.
