SARAJEVO – Godišnja stopa inflacije u Bosni i Hercegovini porasla je u julu sa junskih 4,6 odsto na 4,8 odsto, što predstavlja najvišu stopu inflacije u poslednje dve godine, odnosno od juna 2023. godine. Ove podatke objavila je danas Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS).
Cene u restoranima i hotelima su zabeležile značajan porast od 7,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ovaj rast cena doprineo je ukupnom povećanju inflacije, a dodatno su porasli i troškovi stanovanja i komunalnih usluga, koji su porasli za 1,4 odsto. U kategoriji ostalih dobara i usluga, porast cena iznosio je 3,8 odsto, a u svim ovim slučajevima došlo je do ubrzanja rasta u odnosu na jun.
Inflacija u Bosni i Hercegovini bila je pod pritiskom različitih faktora, uključujući globalne ekonomske trendove i povećanje cena energenata. Povećanje troškova života, naročito u restoranima i hotelima, dodatno je opteretilo budžete građana, što je izazvalo zabrinutost među ekonomistima i potrošačima.
Pored rasta cena u osnovnim sektorima, primećen je i pad cena odeće i obuće za 5,3 odsto na godišnjem nivou, kao i smanjenje troškova transporta od 3,2 odsto. Međutim, ovaj pad cena bio je sporiji nego u junu, kada su godišnji padovi cena bili izraženiji. Ovi podaci ukazuju na složenost tržišnih uslova i izazove sa kojima se potrošači suočavaju.
Ekonomisti smatraju da je trenutna inflacija u Bosni i Hercegovini rezultat kombinacije domaćih i međunarodnih faktora, uključujući i uticaj inflacije u zemljama Evropske unije. Iako su cene u nekim sektorima opale, opšti trend rasta cena i dalje izaziva zabrinutost među građanima. Mnogi se pitaju kako će se inflacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na ekonomsku stabilnost zemlje.
Vlada i ekonomski analitičari prate situaciju i predlažu mere koje bi mogle pomoći u stabilizaciji cena. Moguće je da će biti potrebno uvesti određene regulative kako bi se smanjio pritisak na potrošače, posebno u oblastima osnovnih potreba. Ova situacija će verovatno biti tema brojnih diskusija u narednim mesecima, s obzirom na to da se očekuje da će inflacija i dalje ostati visoka.
U međuvremenu, građani se suočavaju sa sve većim troškovima života, što može dovesti do smanjenja potrošnje i usporavanja ekonomskog rasta. Potrošači se sve više oslanjaju na uštede, a mnogi razmatraju promene u svojim potrošačkim navikama kako bi se prilagodili novonastalim okolnostima.
Ova situacija takođe može imati uticaj na politiku, s obzirom na to da nezadovoljstvo građana zbog povećanja cena može dovesti do povećanja pritiska na vladu da preduzme akcije. U prethodnim godinama, inflacija je bila jedan od ključnih faktora tokom izbora, a s obzirom na trenutne trendove, to bi moglo ponovo postati važno pitanje.
Ukratko, inflacija u Bosni i Hercegovini dostigla je najviši nivo u poslednje dve godine, sa poskupljenjima koja se najviše osećaju u sektoru usluga. S obzirom na trenutne izazove, potrebne su hitne mere kako bi se stabilizovala situacija i zaštitili interesi potrošača. Ekonomisti i vlada prate razvoj situacije, ali će budućnost doneti još mnogo izazova u borbi protiv inflacije.
