Beograd – Srbija je u oktobru 2025. godine zabeležila međugodišnju inflaciju od 3,1 odsto, što je više od prosečne inflacije u Evropskoj uniji (EU) koja iznosi 2,5 odsto, dok je inflacija u evrozoni još niža, na nivou od 2,1 odsto. Ove informacije su objavljene u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu.
Analiza naglašava da iako je Srbija imala višu inflaciju od proseka EU, razlika nije toliko značajna kao tokom prethodnih meseci. U oktobru, deset zemalja članica EU imalo je veću međugodišnju inflaciju od Srbije. Među njima se ističu Rumunija sa inflacijom od 8,4 odsto, Estonija sa 4,5 odsto, Letonija sa 4,3 odsto i Mađarska sa 4,2 odsto. Ove brojke ukazuju na to da mnoge zemlje u regionu i dalje se suočavaju sa značajnim inflacionim pritiscima.
Važno je napomenuti da se poređenje inflacije u EU vrši na osnovu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, koji omogućava jedinstvenu analizu inflacije među zemljama članicama. U tom smislu, za Srbiju se koristi harmonizovani indeks potrošačkih cena umesto nacionalnog indeksa. Ova metodološka razlika omogućava preciznije upoređivanje sa zemljama EU, a istovremeno ukazuje na specifičnosti inflacionih pritisaka u Srbiji.
Inflacija je postala značajan ekonomski izazov za mnoge države, a njeni uzroci su često kompleksni. U Srbiji, inflaciju su delimično uzrokovale globalne ekonomske turbulencije, cena energenata i hrane, ali i unutrašnji faktori kao što su potražnja i troškovi proizvodnje. U analizi se navodi da su viši troškovi života i povećanje cena osnovnih potrepština postali svakodnevica za građane, što dodatno otežava ekonomsku situaciju.
U poređenju sa prethodnim godinama, inflacija u Srbiji je pokazivala različite trendove. Tokom 2022. i 2023. godine, inflacija je naglo porasla, što je dovelo do velikih ekonomskih izazova. Međutim, u 2025. godini zabeležen je blagi pad inflacije u odnosu na vrhunac iz prethodnih godina. Iako je trenutna stopa inflacije viša od proseka EU, stručnjaci smatraju da bi se situacija mogla stabilizovati u narednim mesecima.
Ekonomisti predviđaju da će inflacija postepeno opadati, ali naglašavaju potrebu za pažljivim praćenjem ekonomskih pokazatelja. Stabilizacija inflacije može biti ključna za održavanje ekonomske stabilnosti i rast životnog standarda građana. U tom smislu, vlada i ekonomski donosioci odluka moraju raditi na merama koje će doprineti smanjenju inflacionih pritisaka i podsticanju rasta.
Jedan od ključnih izazova s kojima se Srbija suočava jeste balansiranje između inflacione politike i ekonomskog rasta. Povećanje kamatnih stopa može pomoći u kontrolisanju inflacije, ali takođe može negativno uticati na privredni rast. S obzirom na to da se Srbija nalazi na putu ekonomskih reformi i evrointegracija, važno je da se uspostavi jasna strategija koja će omogućiti održivu ekonomsku stabilnost.
U zaključku, inflacija u Srbiji i dalje predstavlja izazov, uprkos blagom poboljšanju u poslednjim mesecima. Sa višom stopom inflacije od evropskog proseka, Srbija treba da nastavi sa radom na ekonomskim reformama i politikama koje će podstaći rast i smanjiti inflacione pritiske. Sve oči su uprte u vladu i ekonomske stručnjake kako bi se našla rešenja koja će omogućiti bolji životni standard za sve građane.
