Među najtraženijim osumnjičenima za organizovani kriminal u Crnoj Gori je Aleksandar Mrkić (60), iz Nikšića, za kojim je Interpol raspisao međunarodnu poternicu. Ova poternica je rezultat zahteva crnogorske Uprave policije, a potvrđena je od strane Generalnog sekretarijata Interpola u Lionu. Mrkić se traži kako bi se obezbedilo njegovo prisustvo u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Podgorici. Optužen je za krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, pranje novca i krijumčarenje.
Mrkić se sumnjiči da je organizator kriminalne grupe koja se bavila švercom cigareta iz Slobodne carinske zone Luke Bar, kao i pranjem novca. Prema informacijama Specijalnog državnog tužilaštva (SDT), Mrkić je pre sedam godina formirao ovu kriminalnu organizaciju koja je delovala na teritoriji Crne Gore. Među članovima te organizacije bio je i Veselin Veljović, tadašnji direktor Uprave policije, koji je kasnije postao savetnik predsednika Crne Gore za odbranu i bezbednost.
Optužnica navodi da je ova kriminalna organizacija koristila privredne i poslovne strukture za nezakonito sticanje dobiti, pranje novca, ali i za ostvarivanje uticaja na izvršnu vlast, posebno na Upravu policije. Ova situacija naglašava ozbiljnost problema organizovanog kriminala u Crnoj Gori i ukazuje na mogućnost povezanosti između kriminalnih aktivnosti i državnih institucija.
Podsećamo, Veljović je uhapšen 24. jula 2023. godine, pod sumnjom da je počinio krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i zloupotreba službenog položaja. U to vreme, uhapšeni su i Nikola Mrkić, Aleksandrov rođak, kao i Mujo Nikočević, koji se tereti da je po nalogu organizatora bio zadužen za primenu nasilja i zastrašivanje, nabavku i distribuciju vatrenog oružja, kao i za sprovođenje drugih radnji po instrukcijama organizatora kriminalne grupe.
Ova situacija ukazuje na složenost i duboku umreženost organizovanog kriminala u Crnoj Gori, što ne samo da predstavlja izazov za pravosudni sistem, već i za celokupno društvo. S obzirom na to da se sumnja na visoke zvaničnike, postavlja se pitanje koliko je teško razbiti ove mreže i osigurati pravdu.
Uprkos naporima vlasti da se obračunaju sa organizovanim kriminalom, izazovi ostaju. Mnogi smatraju da je neophodno jačanje institucija, bolja saradnja između različitih državnih tela, kao i unapređenje zakonskog okvira kako bi se omogućilo efikasnije suzbijanje kriminalnih aktivnosti. Takođe, postoji potreba za većom transparentnošću i odgovornošću unutar institucija kako bi se povratilo poverenje građana u pravosudni sistem.
U međuvremenu, Mrkić i drugi osumnjičeni i dalje su van domašaja pravde, što dodatno komplikuje situaciju. Međunarodna poternica je ključni korak u pokušaju da se osigura njihovo prisustvo na suđenju, ali ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati za celokupni pravosudni proces.
Zakonodavne promene, kao i saradnja sa međunarodnim agencijama, biće ključni elementi u borbi protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori. Uloga javnosti takođe ne sme biti zanemarena, jer građani imaju moć da utiču na promene kroz svoje zahteve za transparentnošću i odgovornošću vlasti.
U ovom kontekstu, situacija oko Aleksandra Mrkića je samo jedan od mnogih primera kako organizovani kriminal može da prodre u srž društva i da ugrozi osnovne principe pravde i vladavine prava. Potrebno je da se društvo mobilizuje i zahteva odgovornost od svojih lidera, kao i da se podrže napori za stvaranje sigurnijeg i pravednijeg okruženja za sve građane.
