Iranski napadi na energetska postrojenja dodatno su opteretili globalne zalihe, koje su već pod pritiskom zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, strateškog plovnog puta kroz koji se transportuje petina svetske nafte. Od početka rata između Irana i koalicije SAD i Izraela 28. februara, ubijeno je nekoliko iranskih vođa, a vojni kapaciteti te države su ozbiljno oslabljeni.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da Iran više nema mogućnost da obogaćuje uranijum ili pravi balističke rakete. Ipak, Iran ostaje sposoban za izvođenje napada raketama i bespilotnim letelicama. Ova situacija dodatno komplikuje regionalnu bezbednost, s obzirom na to da je jedan brod zapaljen kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je drugi oštećen kod Katara. Pokušaji da se zaobiđe Ormuski moreuz suočavaju se s izazovima, jer je iranski dron napao saudijsku rafineriju na Crvenom moru, koja je bila planirana kao alternativna izlazna ruta za naftu.
Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati osudili su iranske napade, a generalni sekretar Arapske lige Ahmed Abul Geit nazvao ih je „opasnom eskalacijom“. Iran je nastavio sa svojim napadima bez obzira na osude. Saudijska Arabija je izjavila da je njena rafinerija SAMREF u lučkom gradu Janbu pogođena, dok su napadi iranskih raketa naneli veliku štetu postrojenju za tečni prirodni gas Ras Lafan u Kataru, što može onemogućiti proizvodnju i snabdevanje svetskog tržišta.
Iran je napao i dve rafinerije nafte u Kuvajtu, kao i gasne pogone u Abu Dabiju. Izrael je takođe bio meta iranskih raketa, ali su napadi prouzrokovali minimalne štete i povređene. Ministar energetike Izraela, Eli Koen, istakao je da je elektroenergetska mreža na severu Izraela pretrpela „izvesnu štetu“, ali da je struja brzo vraćena u neka područja.
Trampova administracija je postavila razne ratne ciljeve, uključujući onesposobljavanje iranskih raketnih kapaciteta i nuklearnog programa. Ubijanje viših lidera bilo je prioritet za SAD i Izrael, a ministar odbrane Pit Hegset nagovestio je mogućnost daljih napada na iranske vođe. Američke snage nastavljaju da napadaju iranske ciljeve, koristeći avione za napade na brodove i dronove. General Den Kejn je izjavio da su američke snage izvele napade na iranske teritorije, uključujući bombardovanje podzemnih skladišta oružja.
Iranska državna televizija izvestila je o navodnom obaranju borbenog aviona F-35, dok je američka vojska potvrdila da je avion bezbedno sleteo sa borbene misije. Pentagon traži dodatnih 200 milijardi dolara kao odgovor na rastuće troškove rata. Izraelski napadi su se proširili i na iranske mete u oblasti Kaspijskog jezera, gde su pogođeni različiti ciljevi, uključujući brodogradilišta i komandne centre.
Iran je pojačao napade na energetska postrojenja u Zalivu nakon što je Izrael napao Južni Pars, deo najvećeg svetskog gasnog polja. S obzirom na to da 80% struje u Iranu dolazi iz prirodnog gasa, napadi direktno ugrožavaju snabdevanje električnom energijom, što utiče na domaćinstva u zemlji. Izrael se fokusira na ciljeve koji uključuju institucije i infrastrukturu, uz nameru da poveća pritisak na iranski režim.
Predsednik Irana, Masud Pezeškijan, upozorio je na „nekontrolisane posledice“ iranskih napada na energetske objekte, dok je predsednik Tramp rekao da Izrael neće ponovo napasti Južni Pars, ali je upozorio na moguće američke akcije protiv Irana ukoliko nastavi sa napadima na energetske infrastrukture.
Tokom rata, više od 1.300 ljudi u Iranu je poginulo, dok su izraelski napadi na militantnu grupu Hezbolah, koju podržava Iran, raselili više od milion ljudi. U Izraelu je zabeleženo 15 poginulih, uključujući četiri osobe na okupiranoj Zapadnoj obali. Najmanje 13 pripadnika američke vojske takođe je poginulo. Iran je nedavno izvršio pogubljenje trojice pritvorenih tokom nacionalnih protesta, što je izazvalo dodatne tenzije u zemlji.
