Kosta (16), koji je počinio težak zločin u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 3. maja 2023. godine, ponovo će svedočiti u Višem sudu u Beogradu, na sledećem suđenju njegovim roditeljima, Vladimiru i Miljani Kecmanović. Njih dvoje su optuženi za zanemarivanje deteta, dok je otac takođe optužen za teško delo protiv opšte sigurnosti jer je Kosta učio da puca i nije adekvatno obezbedio oružje.
Naredni pretres zakazan je za 25. mart i održaće se u zgradi Specijalnog suda u Beogradu. Ova lokacija je odabrana zbog bezbednosti, kako bi se osiguralo da okrivljeni budu odvojeni zaštitnim staklom od oštećenih. Kosta se od dana zločina nalazi u psihijatrijskoj bolnici na posmatranju. Na suđenju će ga sudija pitati da li želi da svedoči, a on kao najbliži srodnik okrivljenih ima pravo da odbije svedočenje. Na prvom suđenju, Kosta je izrazio želju da svedoči i odgovarao na postavljena pitanja. Tužilaštvo je nakon toga proširilo optužnicu protiv njegovih roditelja, optuživši ih i za zanemarivanje deteta. Njih dvoje su prvostepenom presudom, koju je Apelacioni sud ukinuo, bili osuđeni na maksimalne kazne od po tri godine zatvora za psihičko zanemarivanje deteta.
Tokom suđenja Kecmanovićima, koje je bilo zatvoreno za javnost, iskaze su dali roditelji dece ubijene i ranjene u „Ribnikaru“. Iz skoro svake porodice svedočio je po jedan roditelj. Pozvana je da svedoči i Kostina baba, majka Miljane Kecmanović, ali se nije pojavila, već je poslala dopis sudu u kojem je obavestila da nije u mogućnosti da dođe i da ne želi da svedoči. Ona je i na prvom suđenju odbila svedočenje kao blizak srodnik optuženih.
Punomoćnik nekoliko oštećenih, Ognjen Božović, istakao je da su prisustvovali „maratonu bola“ i da, nažalost, nijednog trenutka nije dotakao okrivljene. Božović je rekao da su svedoci ponovo proživeli 3. maj i objašnjavali duševnu bol koju su pretrpeli, kao i ono što znaju o izvršenju krivičnih dela. On se nada da su okrivljeni, slušajući svedočanstva, uspeli da shvate razmere tragedije kojoj su svojim delima doprineli, i da će sud imati u vidu te iskaze prilikom donošenja presude.
Branilac Kecmanovića, Irina Borović, kazala je da je sud bio veoma angažovan u pogledu zaštite informacija i isključenja javnosti. Ona je dodala da svedočenja na današnjem suđenju nemaju bitnog značaja u krivično-pravnom smislu, budući da ne ukazuju na krivična dela koja su predmet optužbe. Atmosfera u sudnici je bila teška, što je dodatno otežalo situaciju.
Punomoćnik Zora Dobričanin Nikodinović je izjavila da posle svakog suđenja za zločin u „Ribnikaru“ izlazi sa ogromnom tugom i pitanjima zašto se to desilo i da li je neko mogao da spreči tragediju. Ona je naglasila da je danas iz sudnice ponela najviše tuge i da se dostojanstvo i ljudskost retko čuju u sudnicama. Takođe, izrazila je zabrinutost da ljudi bez ikakve krivice dolaze u situaciju da nose toliku bol i da obeležavaju važne datume na groblju.
Ova situacija je podigla brojne društvene i pravne debate o odgovornosti roditelja i društva u celini za bezbednost dece. Dok se suđenje nastavlja, mnogi se nadaju da će pravda biti zadovoljena, ali i da će se izvući pouke koje će sprečiti slične tragedije u budućnosti. Kroz ovaj proces, jasno je da su emocije i trauma duboko ukorenjene u svima koji su pogođeni ovim događajem, čime se dodatno naglašava potreba za sveobuhvatnim pristupom zaštiti dece i prevenciji nasilja.
